NVIDIA na Debian-u

Iako Debian bez problema radi sa modulima kernela (nv moduli) za NVIDIA grafičke karte, nije loše iskoristiti činjenicu da NVIDIA redovno snabdeva korisnike Linux sistema, dobrim, svežim drajverima sa 3D akceleracijom. Najnoviji drajveri se mogu naći na stranici http://www.nvidia.com/object/unix.html, a lista podržanih grafičkih karata (i za legacy drajvere) je data na stranici
http://us.download.nvidia.com/XFree86/Linux-x86/169.09/README/appendix-a.html
Aktuelna verzija drajvera je 169.09 (fajl NVIDIA-Linux-x86-169.09.pkg1.run). Ova verzija drajvera ne radi sa starijim grafičkim kartama tipa GeForce2 MX400, GeForce2 MX440, GeForce4, RIVA TNT. Njima su namenjeni legacy drajveri serija 1.0-71xx i 1.0-96xx (trenutno aktuelne verzije su 71.86.04 i 96.43.04, zavisno od grafičke kartice). Legacy drajveri se mogu preuzeti sa stranice

http://www.nvidia.com/object/linux_display_archive.html

Ovi linkovi se odnose na korisnike 32-bitne verzije Linux-a.

Pošto NVIDIA ne kompajlira drajvere specijalno za Debian nije loše da se u download link umesto broja 1 u imenu drajvera stavi 0 (da ime fajla bude NVIDIA-Linux-x86-169.09.pkg0.run). Na taj način se skida "čista" samoraspakujuća arhiva, za razliku od prve koja sadrži prekompajlirane drajvere za neke druge Linux distribucije. Arhiva NVIDIA-Linux-x86-169.09.pkg0.run je manja (zauzima oko 9.7 MB), od arhive NVIDIA-Linux-x86-169.09.pkg1.run koja zauzima oko 16 MB, što nije loš podatak za korisnike sa sporijom internet vezom. Sasvim je svejedno koja će se verzija koristiti pri instalaciji.

Pre instalacije drajvera nije loše snimiti rezervnu kopiju xorg.conf fajla (nalazi se u /etc/X11/).
Da bi bilo moguće instalirati NVIDIA drajvere potrebni paketi su gcc, binutils, libc6-dev, make, linux-headers-2.6.X-X-X. Neki su najverovatnije već instalirani, a paketi koji nedostaju mogu se instalirati komandom:

# apt-get install paket1 paket2 paket3

Potrebno je obratiti pažnju da se verzije kernela i headera poklapaju. U protivnom instalacija drajvera neće biti moguća. Posto imam AMD procesor verzija mog kernela je 2.6.18-5-k7, i zato ja instaliram linux-headers-2.6.18-5-k7. Za druge arhitekture procesora potreban je odgovarajući kernel, a verzija kernela se može videti komandom uname -r. Izlaz ove komande kod mene je:

$ uname -r
2.6.18-5-k7

Kada su svi paketi instalirani (i odgovarajući linux-headers!!!) treba napustiti KDE okruženje i potpuno ga isključiti. Za napuštanje KDE-a pritisnuti tastere Ctrl+Alt+F1 odjednom. Da bi se X server zaustavio u potpunosti treba se prijaviti kao root (komanda su root ili su -), a zatim pokrenuti komandu /etc/init.d/kdm stop (gdm za GNOME, a xdm za XFCE). Treba ući u direktorijum u kome se nalazi arhiva i pokrenuti instalaciju :

# sh NVIDIA-Linux-x86-169.09-pkg0.run

Treba prihvatiti licencu, odbiti vezu sa NVIDIA FTP serverom radi provere prekompajliranih drajvera za Debian (jer ih nema), sačekati kraj instalacije i dozvoliti programu nvidia-xconfig da promeni sadržaj fajla xorg.conf. Nema bojazni da će nvidia-xconfig nešto da zezne, jer se pre modifikacije xorg.conf fajla vrši automatski backup istog u fajl na kome stoji godina, datum i vreme backup-a.
Zatim sledi pokretanje X server-a komandom /etc/init.d/kdm start.

Potvrda instalacije:

Posle instalacije treba proveriti da li sistem uopšte koristi drajvere. Ako se u toku podizanja KDE-a pojavi NVIDIA logo, drajveri su instalirani. Ipak, to ne znači da X server koristi 3D akceleraciju.

Elegantan način provere je:

$ glxinfo | grep -i opengl
OpenGL vendor string: NVIDIA Corporation
OpenGL renderer string: GeForce 8500 GT/PCI/SSE2/3DNOW!
OpenGL version string: 2.1.2 NVIDIA 169.09
OpenGL extensions:
Ako se vidi izlaz komande sličan ovome, onda je sve OK.

Nije loša ni komanda:

$ glxgears koja, ako je sve prošlo kako treba, pokreće prozorčić
sa zupčanicima.

Potrebno je proveriti i to da li su nvidia moduli učitani:

$ lsmod | grep nvidia


Zajedno sa drajverima se instalira i NVIDIA X Server Settings
utility koji pokazuje informacije o grafičkoj karti, drajverima.
NVIDIA X Server Settings se pokreće komandom:

nvidia-settings ili KMenu>System>NVIDIA X Server Settings


NVIDIA X server Settings




Problemi pri instalaciji

Ukoliko se jave problemi pri instalaciji (a može ih imati sijaset) nije
na odmet pogledati fajl nvidia-installer.log koji se nalazi u
/var/log/nvidia-installer.log i informacije poslati na neki Linux
forum. Ja sam najviše problema vezanih za Linux rešio,
a i još ih rešavam, na Linux forumima. :)

Greške i upozorenja se mogu videti u Xorg.0.log fajlu:

$ grep '^(EE)\|^(WW)' /var/log/Xorg.0.log

Nije ni to loše poslati na neki forum.

Update i uklanjanje NVIDIA drajvera:

Ukoliko izađe nova verzija drajvera, drajveri se mogu update-ovati komandom:

# nvidia-installer --update

Drajveri se uklanjaju komandom:

# nvidia-installer --uninstall

Važno!! Drajveri se moraju reinstalirati posle važnijih update-a sistema (update kernela, update X servera, instalacija novog kernela i sl.)Važno !!
Važno!!
Ako X neće da se startuje pokrenuti komandu dpkg-reconfigure xserver-xorg --priority=medium i promeniti nvidia drajvere u vesa. Ostale opcije nije neophodno menjati. Važno!!

I za kraj post-a, par edukativnih linkova na temu instalacije NVIDIA grafičkih karata:


http://wiki.debian.org/NvidiaGraphicsDrivers
http://www.debiantutorials.org/content/view/152/212/
http://wiki.serios.net/wiki/Debian_NVIDIA_proprietary_display_driver_installation_using_NVIDIA%27s_installer
http://www.sk.co.yu/2006/03/sklp02.html

Instalacija...

Bio sam toliko besposlen da ponovo instaliram Debian, da taj proces snimim, obradim fotke, uploadujem na blogger i dopišem po par reči uz svaku sliku. I eto najdužeg posta u mojoj blogger-skoj karijeri...

Napomena: Debian sa post-ovanih sličica sam instalirao na VirtualBox-u, a host sistem mi je, naravno, Debian 4.0 (Etch)...
Još jedna napomena: Zbog uštede prostora na stranici (već je beskonačno duga) neke etape instalacije tipa "učitavanje, kopiranje" su izostavljene. Sve što je važno za instalaciju predstavljeno je slikom i komentarom... :)
Napomena 3: Minimalni hardverski zahtevi za Debian 4.0 su:

1. Pentium 4, 1GHz
2. 5GB slobodnog prostora na hard disku
3. 64 MB RAM memorije (preporuka je 256 MB)
4. VGA kompatibilna grafička karta

Prva slika pokazuje postupak kojim se, komandom installgui, poziva instaler "grafičkiji" od podrazumevanog. Ja bih pre rekao prijatniji za oko. U svakom slučaju, ova komanda nije obavezna, niti neophodna za instalaciju Debian-a...

Sledeći korak je odabir jezika na kome će se vršiti instalacija. Radi "jednostavnosti", ja sam izabrao Engleski. :)

Izbor države mi je posebno interesantan, jer je Srbija pod "other", pa još jednom "other"...

... zajedno sa jednom jedinom "other" državom - Crnom Gorom. Svaka čast našim političarima, ministrima i administraciji zbog kojih ni jedan normalan građanin sveta ne može da pogodi u kojoj smo sad državi.

Odabir rasporeda simbola na tastaturi je stvar individualnih pottreba. Ja obično biram Engleski, pa posle dodajem srpski (ćirilični i latinični)...

Debian installer detektuje hardver...

...i instalira svoje komponente...

... i vrši autokonfiguraciju mrežne karte, ukoliko postoji internet veza. Ako je u pitanju standalone računar bez interneta, neće biti konfiguracije mrežne karte.

Na ovoj slici se vidi situacija kada je potrebno smisliti hostname, tj. ime računara. Ukoliko je računar na mreži svim ostalim računarima će biti predstavljen ovim imenom (pored IP adrese). Ja sam ostavio "debian", mada može biti bilo kakvo ime od jedne reči ("acme" napr.)...

Ako je računar deo grupe računara i uređaja koji dele iste resurse neke mreže, onda se u polje domain name upisuje koji je to domen. Obično domain name izgleda kao internet adresa example.com (bez www). Ime domena je potrebno u organizacijama koje imaju računarske mreže i tada je potrebno kontaktirati administratora. moj računar nije član nijednog domena, i zato ovo polje ostaje prazno...

Jedina potencijalno opasna etapa u instalaciji bilo kog operativnog sistema je particionisanje, i to samo ako na disku ima podataka. Ako je disk virtuelan ili tek donet iz IT prodavnice nema nikakvih problema, jer se nema šta uništiti... Na slici se vidi virtuelni hard disk IDE1 master (hda) - 8.6 GB VBOX HARDDISK. Na sličan način su predstavljeni i pravi IDE hard diskovi, s tom razlikom što SATA hardovi imaju oznaku sdaX (gde je X broj od 1-16). Disk na slici nije numerisan jer je jedini disk na virtuelnom računaru (piše samo hda). Klik na "Continue"...

Debian instaler upozorava da je ceo disk namenjen particionisanju, i da će, ako dođe do particionisanja prethodna tabela particija biti zamenjena novom. Ova etapa je nepovratna, stoga, ako na disku postoji OS koji treba da preživi instalaciju, odgovor je "No". Ja nemam šta da izbrišem i zato biram "Yes"...

Sledi prikaz novoformirane tabele particija. sledi "Continue"...

Instaler pita da li da kreira novu particiju. Zašto da ne, i klik na "Continue"...
Napomena: Postoje i opcije automatskog particionisanja i prikaza geometrije hard diska. Prva opcija me ne zanima jer znam kako hoću da podelim disk, a za drugu nisam dovoljno stručan.

Sledeća etapa je odvajanje dela diska za prvu particiju. S obzirom da je u pitanju sistemska particija (montirana u / direktorijum), 10 GB na pravom hardu bi bilo i više nego dovoljno za običnog korisnika. Ja sam, bez posebnog razloga odredio da mi prva particija ima 4GB. Sledi "Continue"...

Sledeći korak je definisanje tipa particije, tj. da li je particija primarna ili logička. Treba imati u vidu da na jednom hard disku može biti maksimum 4 primarne particije. Na posebnim particijama koje se zovu extended particije mogu se formirati logičke particije. Extended particije se ponašaju kao primarne ali nisu istovetne njima, jer u sebi sadrže boot sektor logičkih particija (extended partition table). Na taj način je hard disk "prevaren" jer u njegovom master boot record-u nema informacija o logičkim particijama, već samo o primarnim. Ja sam odabrao da mi sistemska particija bude primarna...

... i to na početku slobodnog prostora na disku (može i na kraju, svejedno)...

Particiju sam odabirom opcije "Mount point" montirao na root direktorijum (/) i odredio da bude formatirana ext3 fajl sistemom (opcija "Use as"). Ostale opcije nisam dirao...

Sada je na redu preostali slobodan prostor na disku...
Napomena: Ovako izgleda disk sa zauzetom jednom particijom i tada treba paziti da se postojeća particija ne izbriše.

Kao i u slučaju sistemske particije treba odabrati opciju "Create a new partition" i kliknuti na "Continue"...

S obzirom da ne planiram dva OS-a na istom hard disku odabrao sam da mi i druga particija bude primarna...

... veličine 4GB (moj izbor). Inače, ako se radi o većem hard disku, treba sav preostali prostor, umanjen za swap particiju (max 1GB), dodeliti ovoj particiji. Tu će se nalaziti podaci korisnika računara (/home direktorijum) i važi pravilo - što više to bolje. Particija će biti formirana...

... na početku slobodnog prostora na hard disku...

... formatirana ext3 fajl sistemom i montirana na /home direktorijum...

Ostatak slobodnog prostora...

... veličine približno 600 MB...

... formatiran je kao swap particija. Sistem koristi swap prostor kada mu zafali RAM memorije. Za veličinu swap particije važi nepisano pravilo da bude veličine 1.5xKapacitet RAM memorije, ali ja mislim da to pravilo važi samo za stare računare sa P3 procesorima (i starijim) i maksimum 256MB RAM-a. Na mojoj mašini sa 1GB RAM-a nikada nisam video da je sistem koristio swap particiju. Zato, kada particionišem, za swap odvojim deo diska u opsegu 256MB-1GB...

Potvrda prethodne odluke...

... i, najzad, kraj particionisanja.

Ali pre toga, potvrda formatiranja; poslednja prilika za predomišljanje i spas postojećih podataka. Ostatak instalacije je krajnje trivijalan...

Posle particionisanja hard diska sledi kreiranje šifre za super user-a, administratora sistema, odnosno, root korisnika...

... zatim unos imena i prezimena cenjenog korisnika Debian sistema...

... kao i kreiranje naloga svakodnevnog korisnika, tj. korisnika bez administratorskih privilegija. Na ovaj način se sistem štiti od "nestručnih" i zlonamernih korisnika.

Svakodnevni korisnik sistema ima sopstvenu šifru različitu od root šifre. Nešto kao ključevi od stana, ali bez ključeva od sobe sa alatom... :)

Manje-više nepotrebna slika, ali kad je već tu...

Moguće je u toku instalacije odrediti izvor dodatnih programa za instalaciju koji se nalazi na internetu. Na ovim lokacijama se mogu naći i novije verzije postojećih programa. Iako imam internet, biram "No"...

Ova opcija omogućava učestvovanje u praćenju korišćenja programa na Debian-u. biram "No", jer je u pitanju virtuelna mašina...

Sistem preuzima sa interneta sigurnosne zakrpe i update-ovane pakete bitnih programa. Ako je internet veza spora, ovo može da potraje satima :(. U principu, za ADSL konekcije vreme download-a traje oko 60 min za protok od 256 kb/s, ili oko 30 min (za 512 kb/s). Nije loše popiti kafu i pročitati novine dok traje download...

Nastavak instalacije. No comment...

Konfigurisanje rezolucija X.Org servera. S obzirom da moj monitor ima 17' i odnos ivica 5:4 odabrao sam rezolucije: 800x600, 1024x768 i 1280x1024. U slučaju wide monitora situacija biraju se rezolucije tipa 1440x900...

Sledi instalacija GRUB-a (GRUB = GRand Unified Boot Loader), programčića za podizanje operativnih sistema (jednog ili više njih).

Instaler pita da li da instalira GRUB u MBR (Master Boot Record) hard diska. Pošto je ovo jedini sistem na disku, biram "Yes".

Sam kraj instalacije GRUB-a. Dosadna slika...

Instalacija KDE window menadžera i sam kraj instalacije Debian-a...

Konačno! Kraj instalacije! Potrebno je ukloniti CD iz optičkog uređaja (CD-DVD-ROM i sl.) i restartovati računar...

GRUB na delu. Opcija ispod prve koja je ponuđena, tiče se podizanja sistema u jednokorisničkom režimu rada. Udarac na taster "Enter" ubrzava podizanje sistema...

Ova gomila čudnih slova i brojeva pokazuje koji se servisi podižu sa sistemom i da li je hardver lepo detektovan...

Login ekran. Potrebno je uneti korisničko ime i šifru. Prijavljivanje pod root nalogom nije dozvoljeno pod grafičkim okruženjem u Debian-u...

KPersonalizer (Desktop Settings Wizard) je zgodna alatka za osnovna podešavanja KDE-a. Šteta što je većina distribucija izbacila ovaj programčić...

Eyecandy-O-Meter omogućava podešavanje vizuelnih detalja zavisno od jačine procesora...

Sledi izbor teme. I nije baš neki izbor... :)

Informacija o tome da je u svakom trenutku moguće ponovno korićenje KPersonalizera i Control Centra.

KDE splash-screen...

KTip, program sa korisnim informacijama o KDE-u...

To bi bilo sve što se tiče instalacije KDE Debian-a. Postupak nije naročito težak čak i za Linux novajliju poput mene. Na prvi pogled, sve izgleda lepo i čisto, a uz to i radi. Programi se brzo izvršavaju i nema čekanja na njihov start. Debian izgleda kao idealno mesto za opuštanje i zabavu uz maksimalnu sigurnost i stabilan sistem. A istina je, da za jednog Linux korisnika u M$ svetu zabava tek počinje, pri prvom surfovanju sa Konqueror-om ili pokušajem slušanja mp3 muzike. Tu Debian, gledano na "prvu loptu", podbacuje. Doduše ne više od "svežeg" XP-a... :)