Upoznavajući Picasa-u...

Programi za pregled i osnovne manipulacije slika za Linux nisu ni blizu po kvalitetu mom omiljenom Fast Stone Image Viewer-u za Windows, tako da sam prinuđen da koristim više programa koji mi "manje leže". U svom nastojanju da Gwenview, digiKam, showFoto i slične programe zamenim jednim, odlučio sam da probam program Google Picasa, još jedan proizvog američkog giganta koji nije pisan isključivo za Windows. Takođe, koristim priliku da, u duhu prethodnog članka, promovišem programe koje pišu velike softverske kompanije za korisnoke Linux sistema, jer je to dokaz poštovanja svih korisnika računara bez obzira na OS koji koriste...
Google Picasa 3.0 beta se može preuzeti u vidu .deb paketa koji se lako instalira sa dpkg -r ili uz pomoć KPackage programa. Program se instalira bez problema, i pritom se, u sekciji Graphics K menija smeštaju simpatične ikonice ovog pregledača slika. Kao i u slučaju većine vlasničkih programa, pri prvom pokretanju potrebno je prihvatiti uslove pod kojima je legalno koristiti proizvod i program je spreman za upotrebu:

... ali ne pre nego što nas obavesti da je integrisan u podrazumevani web pretraživač (u mom slučaju Iceweasel).

Pošto sam se složio sa konstatacijom o integraciji pretraživača i Picasa programa, program se pokreće, i stiče se utisak da se može se koristiti. Ali ne pre nego što vam isčita i najmanju fotku sa SVIH MOGUĆIH lokacija na hard disku. I ne pre nego što se ne promeni Flat Folder Structure opcija ne promeni u Folder Tree View, a zati uradi sortiranje foldera po imenu a ne po datumu. Takođe, treba iključiti opcije skeniranja celog hard diska, jer nema nikakvog smisla skenirati sve moguće slike na hardu (ikonice, dugmiće i sl.).

Najviše mi se dopada organizacija glavnog prozora programa. Čini se da je sve što je neophodno za manipulaciju fotografijama na klik miša, bez smaranja sa padajućim menijima. Program sadrži i pretraživač slika sa mogućnošću pretraživanja po raznim kriterijumima U donjem delu ekrana su interesantne opcije slanja slike e-mail-om, upload-a na web album, slanja na blog, štampanja, eksportovanja foto albuma... Sve u svemu praktično, lako i vizuelno dopadljivo.
Bez obzira na sitne zamerke na podrazumevana podešavanja programa, čini se da je Google Picasa dobar program za osnovnu manipulaciju slikama, sa interesantnim opcijama slanja istih na internet, što je sve važniji parametar ocene kvaliteta nekog programa, bez obzira na njegovu namenu. A da li će zadovoljiti oštre kriterijume koje Fast Stone Image Viewer postavlja, ostaje da se vidi...

Jednostavne instalacije

Uvek je lepo kada softverski (a i hardverski) giganti misle i na svoje Linux korisnike i ponude im besplatan softver iz svoje bogate Enterprise ponude. Kompanije Adobe i Google su se potrudile ne samo da ispoštuju Linux korisnike kojih, ruku na srce, ima jako malo gledano iz ekonomskog ugla, već im nude korisnički doživljaj sličan onom kod Windows korisnika.
Dakle, korisnik preuzme proizvod sa interneta, otkuca jednostavnu komandu iz konzole (ili pokrene instalacionu skriptu) i u par jednostavih koraka (obično treba odabrati opciju "next" :-)) kompletira celu instalaciju programa. Ova lepa činjenica je i povod za članak o programima Google Earth i Adobe Reader, koji predstavljaju primer ostalim velikim kompanijama kako se postupa sa korisnicima, bez obzira kom tržišnom segmentu pripadali. Kompanija Ahead nudi Nero Linux, ali svoje korisnike primorava da, prilikom preuzimanja probne (!?) verzije programa, daju svoju e-mail adresu, što u mom slučaju ne dolazi u obzir, tako da opis Nero Linux programa otpada...
Takođe, ostoje i programi koji su pisani za Linux od strane softverskih kompanija, ali su to uglavnom programi koji se koriste iz komandnog interpretera (poweriso napr.) ili su pisani samo za Enterprise Linux distribucije, tj. nema kompajliranih paketa za "ostale koji ne plaćaju"...


Google Earth

Da ne trošim više bitova na promo tekstove tamo nekih kompanija, reći ću da se Google Earth može preuzeti sa ove adrese i da se instalira sa:

$ sh GoogleEarthLinux.bin

... što se vidi sa slike...

Skripta, zatim, pokreće lep i jednostavan vizuelno dopadljivi (ne volim da kažem "grafički") instaler, koji kulturno pita za lokaciju na koju progam treba da bude instaliran. Ja sam odabrao podrazumevanu lokaciju u svom /home direktorijumu i odabrao opciju Begin Install...

Posle par trenutaka...

... Google Earth je instaliran i spreman za upotrebu. Ne moram da napominjem da je instaler kreirao i Desktop ikonu, tako da ne moram da se mučim da tražim program po K meniju (mnogo me nervira!!) ili ne daj bože, da ga pokrećem iz Konsole :-)...

Google Earth se jednostavno uklanja pokretanjem (tj. prostim klikom miša) uninstall skripte koja se nalazi u direktorijumu u kojem je program instaliran (u mom slučaju /home/stesha/google-earth)...

Adobe Reader

Program za čitanje .pdf fajlova kompanije Adobe može se preuzeti sa matičnog sajta, tako što se sa ove stranice bira link Different language or operating system, koji vodi na stranicu na kojoj se bira .deb, .rpm, ili neki drugi paket (trenutna verzija je 8.1.2). Zatim se, uz pomoć programa KPackage ili komande dpkg -i .deb paket i instalira. Po prvom pokretanju se prihvata licenca, nakon čega je program spreman za upotrebu...

Adobe Reader se uklanja sasvim jednostavno: komandom dkpg -r ili programom KPackage...

Iako pojedinačni slučajevi, Adobe Reader i Google Earth pokazuju da, ako se programeri malo potrude, Linux i nije tako "težak" za korišćenje, pogotovo u poređenju sa Windos-om. Pre će biti da je neopravdano zapostavljen...

Konzolne konverzije...

Ekspanzija širokopojasnog interneta nam je donela more softwera, filmova, muzike - jednom rečju, gomilu lake i jeftine zabave. Velika šarolikost podataka nam donosi i glavobolje, kada otkrijemo da se mukotrpno sakupljani podaci često ne nalaze u očekivanom "pakovanju".
Prosečan Linux korisnik (tj. moja malenkost :) ) se može zapitati: šta uraditi sa kojekakvim .nrg, .cue, .bin, .daa i sličnim fajlovima u nedostatku nekog GUI programa za konverziju istih u dobri stari .iso format?
Za korisnike novijih verzija Linux-a rešenje većine problema ove vrste je program AcetoneISO, koji nije moguće instalirati pod Debian Etch sistemom zbog nedostatka nekih zavisnosti (fuseiso modul, pre svega). Rešenje problema konverzije nekog fajl formata u .iso koji muči korisnike "starijih distroa", nazire se u vidu malih, zgodnih konzolnih programčića nrg2iso, poweriso i bchunk, koji rade konverzije raznih fajl formata u .iso arhivu...

nrg2iso

Ovaj programčić ("težak" simboličnih 28,7 KB), kako mu ime kaže, konvertuje .nrg fajl format (format mog "omiljenog bloatware-a" Nero Burrning ROM-a) u .iso, veoma prostom sintaksom:

$ nrg2iso neki_fajl.nrg neki_fajl.iso

Sam program se nalazi na zvaničnim Debian riznicama, i može se instalirati iz konzole sa:

# apt-get install nrg2iso

Zatim se .iso fajl lako montira na bilo koju lokaciju aktivnog direktorijumskog stabla (obično /mnt, /media i sl.) komandom mount:

# mount /putanja/do/iso/fajla/fajl.iso /putanja/do/željenog/direktorijuma/

Recimo, da želim da neki_fajl.iso koji se nalazi u Desktop direktorijumu montiram u /media/ISOimage/ direktorijum. Prvo ću pod root nalogom da napravim ISOimage direktorijum u direktorijumu /media:

# mkdir /media/ISOimage

Zatim ću, "nalazeći" se u /home/korisnik direktorijumu, da montiram neki_fajl.iso u novonapravljeni direktorijum ISOimage:

# mount Desktop/neki_fajl.iso /media/ISOimage -o loop

Pod uslovom da se "nalazim" u Desktop direktorijumu (kao i sam .iso fajl) montiranje bi izgledalo malo drugačije:

# mount neki_fajl.iso /media/ISOimage -o loop

Ukoliko ima nekih problema, nije loše proveriti da li je učitan loop modul kernela:

# lsmod | grep loop

Ukoliko nije (što je malo verovatno), treba ga učitati sa:

# modprobe loop


PowerIso

PowerISO, poznat Windows korisncima po svom GUI rešenju za montiranje fajl sistema (jako mračna tema za Win korisnike), za Linux dolazi kao konzolni program, što je za lenčugu poput mene veliki minus. Bez obzira na ovu činjenicu, program se lako koristi i, što je najvažnije, "radi posao". Kad se preuzme sa ove internet lokacije, program se ne instalira, već se, posle raspakivanja, pokreće komandom:

$ tar -zxvf poweriso-1.2.tar.gz



Po raspakivanju arhive, treba preći u direktorijum s programom i pokrenuti program sa komandom:


$ ./poweriso

Za konverziju nekog od podržanih fajl formata (recimo, .daa) koristi se komanda:

$ ./poweriso convert neki_fajl.daa -o neki_fajl.iso -ot

Komanda convert, kako joj ime kaže nalaže programu poweriso da kovertuje neki fajl. Opcija -o služi za definisanje imena izlaznog (.iso) fajla, a opcija -ot za definisanje tipa arhive (.iso/.daa/.bin i sl.).

Spisak komandi se može dobiti za opcijom -?:

$ ./poweriso -?

bchunk

Program bchunk se koristi za konvertovanje .bin/.cue fajl formata u .iso/.cdr. Kao i nrg2iso, bchunk se nalazi u Debian riznicama (verzija 1.2.0-4), pa se može instalirati preko nekog paket menadžera (Synaptic, apt-get, aptitude). Sintaksa programa je jako jednostavna: za konvertovanje .bin/.cue formata u .iso u terminalu treba otkucati:

$ bchunk neki_fajl.bin neki_fajl.iso

I pored nedostatka nekog GUI rešenja, zahvaljujući malim ali korisnim programčićima, ljubitelji stable grane Debian sistema neće ostati uskraćeni za preko potrebne konverzije, što nas u vremenu iščekivanja "stabilnog" Lenny-ja čini manje nestrpljivim... :-)