hplip koska... :)

Instalaciju novog sistema prati i dodavanje odgovarajućih drajvera koji nisu isporučeni zajedno sa njim. Posle bezbolne instalacije grafičkih drajvera za moju NVIDIA grafičku kartu (postupak skoro identičan ovom), usledila je instalacija štampača HP LaserJet P1006.

Ma kako pojednostavljena, instalacija štampača na Linux-u neretko prerasta u aktivnosti na koje smo navikli u filmovima tipa "Mission Impossible". Često je nemoguće objasniti kako se potkradu greške prilikom pisanja drajvera za neke sasvim obične uredjaje kao što su štampači, posebno ako iza projekata stoje firme kao što je HP. Naime, iako su drajveri za Hewlett Packard štampače instalirani zajedno sa sistemom (kad se ne radi expert install Lenny-ja ;) ) i štampač uredno prepoznat, štampač ne reaguje na komande za štampanje, tj. ne radi uopšte.
Da ironija bude veća, postoji tri načina za instalaciju HP štampača i nijedan ne daje rezultate, sve dok se ne instalira famozni "plugin za hp štampače". Dakle, bez obzira da li je štampač instaliran na ovaj ili ovaj način, neće se oglasiti dok se ne preuzme famozni plugin sa nekog tamo hp servera. Treći način podrazumeva instalaciju debian prekompajliranih paketa preko Synaptic-a ili nekog paket menadžera...
Dakle, po instalaciji štampača treba pokrenuti program HPLIP Toolbox i kliknuti na sličicu ispod koje piše Install Required Plugin. Do ovog sjajnog otkrića sam došao koristeći čuvene metode:

1. "metodu nabadanja", tj. kliktanja na sve moguće dugmiće i sličice
2. "metodu besomučne reinstalacije drajvera" po principu eliminacije one koja ne donosi rezultate

Na internetu sam našao da i neki korisnici Ubuntu-a imaju sličan problem, čto me je začudilo, jer ako se Debian ne trudi da podešava distro tako da bude "user friendly", Canonical to sigurno čini. Zato mi i nije jasno kako su propustili da testiraju rad jedne od najrasprostranjenijih grupa štampača od jedne od najpoznatijih firmi za proizvodnu istih. Prosto je neverovatno, da i ako je problem uočen a nije rešiv (bar u neko dogledno vreme), niko nije pisao o tome u uputstvima za instalaciju (ni HP, ni Debian a ni Canonical), a problem se lako uočava i još lakše rešava. Drago mi je što sam bar otkrio da štampa na Etch-u nije "sama od sebe proradila"...

Napokon Lenny!

Posle 22 meseca razvoja, silnih testova i pravno-filizofskih nedoumica na Distrowatch-u se pojavila radosna vest za ljubitelje Debian distroa. Lenny se napokon "stabilizovao" i raspoloživ je za download. Ja sam, naravno, požurio da preuzmem KDE verziju i da je nabacim na svoj hard disk, a utisci o "petici" će biti opisani u sledećim člancima... :-)

Iceweasel&KDE

Kada isprobavam neki program, ne bih li video da li mi odgovara, veliku pažnju posvećujem jednostavnosti i intuitivnosti programskog interfejsa. Kad sam pomenuo jednostavnost, moram da naglasim da to ne podrazumeva nedostatak opcija koje program nudi, već njihovo lako korišćenje i pronalaženje u moru padajućih menija (baš ih ne volim) i Settings, Preferences i sličnih menija. Dakle, osiromašiti program za osnovne (ili ne tako neophodne) opcije ne znači da ste dobili jednostavan program, već aplikaciju sa diskutabilnom funkcionalnošću. Zbog gore navedenih činjenica, ja dajem prednost KDE-u u odnosu na druga desktop okruženja.
Problem tipa jednostavnost/osakaćenost u nekim segmentima ima i Iceweasel, koji nema opcije Cancel u okviru opcije Preferences (Edit>Preferences ), što mene neizmerno živcira, jer je ova "sitnica" jako značajna mnogim korisnicima koji često nešto isprobavaju, čak i kad nisu sigurni u ishod događaja. Složićemo se da je u ovom slučaju, jedno kulturno Cancel ili Defaults dugme dobrodošlo. Da bih ilustrovao važnost ovih opcija, zamislimo kada instaleri operativnih sistema i programa ne bi imali Back opciju. Instalacije bi bile baš veseloe i mnogo uzbudljivež...
Ipak, Iceweasel ne bi bio moćan pregledač interneta kad ne bi imao rešenje i za ovaj problem. Zato ga, između ostalog, i koristim. Da bi se dobilo famozno Cancel dugme, treba u adresnoj liniji napisati about:config, pronaći liniju browser.preferences.instantApply i promeniti joj vrednost na false.
Još jedna stvar koja može da nervira je što, bez obzira što je u Control Center-u naglašeno koji je mail klijent podrazumevani (u mom slučaju KMail), Iceweasel neće reagovati ako kliknem na Contact link sa neke internet prezentacije. Jednostavno, ništa se ne desi, što me primorava da sam pokrećem KMail. Da ne bi dolazilo do ovakvih nemilih scena, treba ponovo malo menjati "preferencije". Dakle, otkucati about:config, pa naći linije...

network.protocol-handler.external.mailto      true
network.protocol-handler.app.mailto             kmail 

... i KMail će reagovati ako ga pozovem iz Iceweasel-a...

Još jedna stvar koja me nervira jeste standardi GTK dijalog prozor, tako da sam odlučio i to da promenim. Postoji programčić kgtk koji potpuno menja gtk dijalog prozor u standardni KDE prozor, ali tog programa nema na Debian riznici, pa sam odlučio da se poštedim kompajliranja i sličnih stvari, i iskoristio elegantnije rešenje, koje daje dovoljno funkcionalni dijalog prozor (istina nije čista KDE varijanta). Ponovo treba otkucati about:config i naći liniju ui.allow_platform_file_picker i promeniti joj vrednost u false. Na taj način se dobija dijalog prozor sličan prozoru sa slike:

Postoji veliki broj sitnih podešavanja Iceweasel-a koja mogu olakšati život svakom KDE korisniku, ali ih ja neću opisivati jer nisam imao potrebu da ih koristim tako da ne znam da ih podesim. Kome od cenjenih posetilaca bloga treba još tweak-ova, može da poseti Gentoo Wiki i da se dodatno informiše na ovu temu...