Put kojim se ređe ide...

Uvek sam davao prednost tastaturi u odnosu na miša, tako da su me uvek interesovale tastaturne prečice kojima bih mogao brže i lakše da pokrenem neki program ili komandu dotične aplikacije. KDE je i po tom pitanju izuzetno fleksibilan. Pored velikog broja predefinisanih tastaturnih prečica KDE ima "u rukavu" pregršt akcija koje je moguće pozvati nekom od tastaturnih prečica koje korisnik može da definiše po svom nahođenju. Lepa osobina KDE-a je da omogućava menjanje već predefinisanih prečica, što se radi vrlo jednostavno iz Control Center-a. Radi lakše preglednosti ja sam prečice podelio u dve grupe: globalne i programske. Globalne prečice se odnose na prečice kojima se pozivaju programi, kreće po virtuelnim radnim površinama, između prozora i sl., dok programske prečice pozivaju pojedine opcije samih programa, i isključuju sam program. Podrazumeva se da ću napomenuti koju sam (i da li sam) prečicu ja dodao ili izmenio... Globalne prečice:

1. Ctrl+Alt+Delete - pokreće menadžera sesije, tj. dijalog prozor za prekid sesije, isključivanje računara ili restart istog. U okviru ovog prozora pojedine opcije se aktiviraju kombinacijama Windows tastera (Super button u KDE-u) i slova E, T i R čime se prekida sesija, isključuje ili restartuje računar, respektivno,
2. Ctrl+Alt+Shift+Delete prekida sesiju bez upozorenja da će ista biti prekinuta,
3. Ctrl+Alt+Shift+Page Down isključuje računar bez upozorenja,
4. Ctrl+Alt+Shift+Page Up restartuje računar bez upozorenja,
   
5. Ctrl+Alt+Esc pokreće program za zaustavljanje aktivnog procesa (Kill Window opcija). Vrlo korisno kad program "zakuca" (uvek bagoviti Open Office napr.),
6. Ctrl+Alt+L zaključava sesiju,
7. Ctrl+Alt+Insert pokreće dijalog prozor za promenu korisnika/sesije,
8. Ctrl+Esc pokreće Task Manager kojim se mogu pratiti aktivni procesi,
9. Alt+F1 pokreće K meni,
10. Alt+F2 pokreće komande (Run Command prozor),
11. Alt+F3 pokreće opcije aktivnog prozora,
12. Alt+F4 zaustavlja tekući program/prozor,
13. Ctrl+Alt+D prikazuje Desktop (Show Desktop opcija),
14. Alt+Tab omogućava kretanje između prozora,
15. Alt+Shift+Tab omogućava kretanje između prozora, ali unazad,
16. Ctrl+F1-F12 omogućava kretanje između prvih 12 virtuelnih radnih površina, Ctrl+Alt+Shift+F1-F8 kretanje između preostalih 8 virtuelnih radnih površina, pod uslovom da je uključeno svih 20 radnih površina,
17. Ctrl+Alt+strelica na gore (Up) menja tastaturni raspored i pismo (ćirilično, latinično, kinesko i sl.). Ovu prečicu sam ja dodao jer me nervira da pri prelasku sa "srpske" na "englesku" tastaturu klikćem na ikonice zastava u systray-u, i obrnuto,
18. Shift+Delete potpuno briše (Shread) datoteke i direktorijume, tj. ne prebacuje ih u Trash (za razliku od tastera Delete), što je jako opasna prečica, i stoga, jedna od mojih omiljenih :-).
    

Programskih prečica ima mnogo i razlikuju se od programa do programa, tako da ih neću pominjati u ovom tekstu, već u okviru tekstova o pojedinim programima koje budem opisivao... Samo da napomenem da Ctrl+Q isključuje svaki KDE/Qt program...
Sve prečice se mogu menjati, dodavati i brisati iz Control Center-a, u okviru opcije Regional&Accessibility>Keyboard Shortcuts:

Keyboard Shortcuts u okviru taba Command Shortcuts omogućava dodeljivanje tastaturne prečice svakom programu ponaosob, što olakšava pokretanje omiljenih i najčešće korišćenih programa. Ne moram da napominjem da su mogućnosti samo opcije Regional&Accessibility KDE Control Center-a samo vrh veeeliikog ledenog brega...

I'm a little pea...

Korisnika Linux-a često može da razočara činjenica da nekada nije u stanju da, u okviru svog omiljenog sistema, obavi sasvim trivijalnu radnju kao što je slušanje mp3 muzike bez instalacije multimedijalnih kodeka. Mislim da se slično osećaju i korisnici Windows-a kojima ovaj skupo plaćeni sistem, između ostalog, ne nudi ni program za rezanje diskova, niti pošten arhiver fajlova. Da ne zalazim u to šta je (i ko je) uzrok mnogim problemima korisnika Linux-a i Windows-a, osvrnuću se na problem koji mene muči, a to je raspakivanje šifrovanih .rar arhiva.
Ovaj problem se dešava ako se za raspakivanje koristi program Ark (mogući Bug#464561?), koji sasvim lepo radi sa arhivama koje nisu šifrovane, dok sa šifrovanim arhivama, iz nekog mračnog razloga, ima polovičan uspeh. Ukoliko se raspakivanje radi iz terminala problema nema, jer unrar programčić radi svoj posao. Ipak, nema ništa lepše nego raspakovati sveže preuzetu arhivu sa interneta desnim klikom na nju, i biranjem opcije za raspakivajne (Open With...> Ark napr.), pošto lenštine poput mene jako cene prisustvo miša na svom stolu. Problem je kada desni klik dovede do opominjuće poruke o nemogućnosti raspakivanja arhive.
Ako vas mrzi da pokrećete komandni interpreter, onda je PeaZip pravi program za vas. Jednostavan a moćan, GTK bazirani program za rad sa arhivama, uspešno se snašao u Qt okruženju KDE Debiana i sjajna je pomoć nezaobilaznom Ark-u.
Program se preuzima sa PeaZip sajta i instalira uz pomoć komande:

# dpkg -i peazip_1.11.bin.LINUX.GTK2.i586-2.deb

Treba obratiti pažnju da se na sajtu nalaze dve verzije programa, GTK1 i GTK2. Prva je za starije Linux distribucije, dok je druga namenjena savremenijim distroima. Verovali ili ne, za Debian treba novija verzija (ko je rekao da je Debian "mator"? :)).

Takođe, treba proveriti da li su instalirani paketi:

1. libc6 (sigurno jeste :-))
2. libatk1.0-0
3. libgcc1
4. libglib2.0-0
5. libgtk2.0-0
6. libncurses5
7. libpango1.0-0
8. libstdc++6
9. libX11-6
10. libgdk-pixbuf2

Za GTK1 verziju se spisak zavisnosti razlikuje, ali se to može videti otvaranjem .deb fajla u KPackage programu. Zatim zavisnosti treba instalirati, ukoliko ih nema, naravno.

Instalirani proggram se može pokrenuti iz Utillities sekcije K menija ili sa Alt+F2>peazip:

Raspakivanje arhiva se radi jednostavno. Potrebno je desnim klikom na arhivu pokrenuti kontekstni meni, iz kojeg treba odabrati opcije Open With...>PeaZip:

... i pojaviće se prozor sličan prozoru na slici. Opcija Extract all će raspakovati arhivu, a ako je arhiva šifrovana, potrebno je uneti odgovarajuću šifru u polje Password u gornjem desnom uglu.

Po završetku raspakivanja arhive program pokazuje kratak izveštaj o obavljenom poslu...

Spisak opcija ovog programa je pozamašan i uključuje podršku za veliki broj arhiva (tar, gz, bz/tbz, zip, pea, rar, 7z, arc, paq/lpaq, cab, deb, iso...), enkripcije AES256, Blowfish, Twofish256, Serpent256, split/join/compare, checksum/hash, kao i system benchmark i keyfile/password opcije. Opcija "sigurnog brisanja"(wipe) fajlova je takođe prisutna na već dugom spisku opcija. Postojanje verzija za Windows i Linux je za svaku pohvalu. Sve u svemu, PeaZip je lepo LGPLv3 rešenje za raspakivanje/pakovanje/arhiviranje direktorijuma i datoteka, možda ne sveobuhvatno, ali pitanje je da li tako nešto uopšte postoji...
Jedina zamerka je loš prikaz grafičkih elemenata u okviru programa (u Options tabu napr.), tako da su sva slova u menijima su pomerena naniže, pa se vide samo do pola. S obzirom da je ovo GTK aplikacija u Qt okruženju, praviću se da ništa ne primećujem :-)...




Da bi izlaganje bilo potpuno pomenuću i pakovanje/raspakivanje široko rasprostranjenih .rar arhiva iz komandnog interpretera, za one koji ne vole GTK aplikacije na KDE-u :-) . Za raspakivanje se koristi program unrar:

# ©2007 dsplabs.com.au$ unrar e arhiva.rar

Za pakovanje se koristi program intuitivnog imena rar:

$ rar a arhiva.rar direktorijum ili

$ rar a arhiva.rar neki_fajl? , gde znak ? menja jedan simbol u imenu fajla (redni broj napr.). Na ovaj način će biti zapakovani svi fajlovi imena neki_fajlX, gde je X simbol za koji se ovi fajlovi razlikuju...
Ukoliko treba zapakovati sve fajlove nekog direktorijuma koristi se znak *:

$ rar a arhiva.rar *.*

Za više opcija programa rar/unrar pročitati man stranice ovih arhivera...