Vicious Sid!

.....

Skoro mi je jedan drugar preko chat-a rekao da koristim praistorijski Linux (misleći na Etch) i da on na svojoj mašini "vozi" tamo neki Sidux, Linux baziran na Debian unstable grani, kodnog imena Sid. Naravno, ja nisam mogao da propustim priliku da vidim "budućnost Debian-a" na delu, pa sam skoknuo do download stranice gore pomenutog distroa.

Prvo što me je obradovalo je podrazumevani kompozitni menadžer prozora koji, gle čuda, nije GNOME, već moj omiljeni - KDE (verzija 3.5.9). Možda moje famozni KDE 4.X, ali radi provereno dobro, što je u krajnjem slučaju najvažnije (bar meni :-)).
Da korišćenje Sidux-a bude jednostavnije i bez mnogo lutanja, razvojni tim se potrudio da na jednoj internet stranici, korisnicima koji znaju šta traže, pruži informacije o tome kako se instaliraju, i gde je moguće naći drajvere za pojedine uredjaje koji poslovično ne rade pod Linux-om. Na ovoj stranici je moguće naći uputstvo za instalaciju eagle usb adsl modema (neki naši internet provajderi ih poklanjaju/daju na koišćenje), ati/nvidia grafičkih karata, wireless karata i sl., kao i spisak riznica za non-free drajvere i softver. Koncizno, nema šta. Ne treba da napominjem da uz sve ovo postoji i sasvim pristojan Wiki i poseban Sidux Manual sajt koji daju detaljne informacije o instalaciji i održavanju Sidux-a...
Posle svega što sam saznao o Sidux-u, nisam mogao da odolim a da ga ne probam. Posle malo čekanja iso fajl veličine 1.4 GB je bio spreman za korišćenje. Pokretanje Live CD-a na Virtual Box-u je prošlo bez problema, a programi sa CD-a su se jako brzo izvršavali, što me je jako obradovalo, jer je korišćenje nekih Live CD-a često mučan posao.
Jedino razočaranje (istina malo, malecno :-)) je Sidux installer koji je, po mom skromnom mišljenju, jako konfuzan, bez obzira što na prvi pogled, sa lepo organizovanim tabovima uliva poverenje. Čak daje i mogućnost instalacije Sidux-a na USB fleš:

Najslabije je uradjen deo koji se tiče particionisanja hard diska jer podrazumeva da korisnici unapred poznaju programe za particionisanje. Korisniku se nudi jedan od programa (gparted, cfdisk i fdisk), koji se pokreću nezavisno od instalera i vrše particionisanje po želji, ali ne vrše odabir mount point-a, već se to radi povratkom u instaler, posle kraće pauze (da bi se isti ponovo pokrenuo). Ne vidim svrhu ovakvih programa za instalaciju sistema, pogotovo na distroima koji ciljaju Linux početnike:

Ni ostale etape instalacije nisu najslavnije rešene. Posebno je komičan sam kraj instalacije koji se potvrđuje sa dugmetom Save config & Next:

Ali, gle čuda, instalacija još ne počinje! Sada će se korisniku ukazati prozor sa neestetski razbacanim dugmićima od kojih na jednom piše Begin Installation:

Zatim sledi instalacija sistema na prethodno (nadamo se pravilno) pripremljen hard disk. Lepa stvar u vezi sa instalacijom je što su najvažnije informacije u vezi sa ovim sistemom date u delu prozora iznad progress bar-a:

Još jedna svetla tačka u vezi sa instalacijom je njena dužina, koja na mašinama sa 512 MB RAM-a ne bi trbalo da prelazi 15 min:

Po restartu računara i uklanjanju diska iz optičkog uređaja sistem je spreman za korišćenje. Prvo što pada u oči pri pokretanju K menija je lepa kolekcija preinstaliranog softvera, pogotovo za konfigurisanje sistema i za instalaciju hardvera. Od "korisničkih programa", već instalirani su Virtual Box, Open Office 2.4, Iceweasel, sve osnovne KDE aplikacije (KMail, Konversation, Kopete, Akgregator, K3B...), Amarok i još gomila drugih, tako da osim Synaptic-a, GIMP-a i još po kojeg programčića, prosečan korisnik nema mnogo šta da dodaje na sistem. Multimedijalne kodeke nije potrebno dodatno instalirati, što je jako lepo znati...

Sve pohvale za artwork, iako je siv (ne volim sivu boju), jako je lep. Takođe, ono malo programa što sam pokrenuo/koristio radi brzo i bez problema. Sve u svemu, Sidux radi mnogo bolje nego što sam očekivao. Brzo i bez "zakucavanja" programa, što je super s obzirom da sa radi o Debian unstable grani. Kako će se sistem dalje ponašati u eksploataciji, ostaje da se vidi. Lično, nisam skeptičan po pitanju kvaliteta ovog distroa i preporučujem ga svim korisnicima Debianoida koji žele novi softver i brzinu u jednom pakovanju... Za kraj teksta lepa fotka prozora za prijavljivanje na sistem:

Kao što rekoh, artwork je odličan...

Moje viđenje KDE radne površine

Kao što sam više puta naglasio, K meni i Windows "prizvuk" KDE radne površine me je uvek živcirao, ali me je mogućnost prilagođavanja radne površine (i mnogih drugih stvari) i opredelila da koristim ovaj kompozitni menadžer prozora. Iznerviran Windows rasporedom elemenata na radnoj površini, dao sam se na posao i počeo preuređenje iste.
Prvi element koji mi je zafalio je neki deo desktopa koji će imati moje omiljene programe "na dohvat kursora", bez obzira da li imam otvoren neki prozor ili je desktop slobodan. Prvo što mi pada na pamet su desktop prečice ka programima, ali to ne rešava problem pokretanja programa kada je radna površina "pokrivena" aktivnim prozorom, a korišćenje K menija se ne računa, jer me isti nervira. Takođe, kxdocker, kooldock, kiba-docker, kičasti i skoro neupotrebljivi Mac OS "docker" klonovi ne dolaze u obzir, jer ne samo što nisu praktični (po mom mišljenju), već su i komplikovani za konfigurisanje (neke je nemoguće podesiti da lepo rade, bar ja nisam uspeo). Najveći minus im je što su bazirani na ideji koja je "pozajmljena" od Apple-a (koji je poznat po "stilu" u IT svetu).
Posle malo razmišljanja, došao sam do zaključka je je moje poimanje lepe/praktične&upotrebljive radne površine jeste radne površina sa dva panela koji su podeljeni po sekcijama :

1. korisnički programi
2. važni i sistemski programi
3. apleti
4. K meni (nužno zlo u KDE<4.x.x)
5. sistemska paleta
   

U odeljku "korisnički programi" se nalaze programi koje korisnik sistema najčešće upotrebljava i njen sadržaj je proizvoljan, s obzirom na veliku varijabilnost korisnika računara.

Odeljak "važni i sistemski programi" treba da sadrži programe koji se pokreću pod administratorskim nalogom ili su u tesnoj vezi sa sistemom (razni programi za očitavanje prostora na disku, temperature, i sl.), i njihov izbor i broj može biti proizvoljan. Ja sam se opredelio za Konsole, Synaptic, KShutdown, KDiskFree i Virtual Box.

"Apleti" je jedan od najzanimljivijih odeljaka jer može, kako mu ime kaže, da sadrži razne desktop "zezalice", sat, vremensku prognozu i druge "sitnice koje desktop znače". Ovde je jedina granica u izboru apleta mašta korisnika...

"K meni i važne lokacije na računaru i mreži" ne treba da objašnjavam. Mislim da je sasvim jasno da bi ovde trebalo da se nalaze prečice do omiljenih mesta na računaru i mreži (što kod mene nije slučaj :-)), kao i nesrećni K meni...

"Sistemska paleta" se analogna systray-u na Windows-u, tj. "ono gde se smeštaju pokrenuti programi" i ima promenljiv sadržaj, zavisno od pokrenutih programa.

Sve ovo sam izveo uz pomoć KDE Panel modula koji se pokreće desnim klikom na kicker (pod uslovom da je "otključan"), i odabirom Add New Panel>Panel:

Po pokretanju KDE Panel modula sledi konfigurisanje novog panela po želji i smeštanje u gornji deo monitora. Sledi dodavanje željenih programa i apleta i nova, funkcionalnija KDE radna površina je tu...
Ne treba da napominjem da ovakav raspored elemenata isključuje potrebu za desktop prečicama tako da su fotografije sa svadbi, krštenja i ispraćaja u potpunosti vidljive, jer nema dosadnih ikonica, što je idealno za nas koji volimo "čistu radnu površinu"... :-)

Put kojim se ređe ide...

Uvek sam davao prednost tastaturi u odnosu na miša, tako da su me uvek interesovale tastaturne prečice kojima bih mogao brže i lakše da pokrenem neki program ili komandu dotične aplikacije. KDE je i po tom pitanju izuzetno fleksibilan. Pored velikog broja predefinisanih tastaturnih prečica KDE ima "u rukavu" pregršt akcija koje je moguće pozvati nekom od tastaturnih prečica koje korisnik može da definiše po svom nahođenju. Lepa osobina KDE-a je da omogućava menjanje već predefinisanih prečica, što se radi vrlo jednostavno iz Control Center-a. Radi lakše preglednosti ja sam prečice podelio u dve grupe: globalne i programske. Globalne prečice se odnose na prečice kojima se pozivaju programi, kreće po virtuelnim radnim površinama, između prozora i sl., dok programske prečice pozivaju pojedine opcije samih programa, i isključuju sam program. Podrazumeva se da ću napomenuti koju sam (i da li sam) prečicu ja dodao ili izmenio... Globalne prečice:

1. Ctrl+Alt+Delete - pokreće menadžera sesije, tj. dijalog prozor za prekid sesije, isključivanje računara ili restart istog. U okviru ovog prozora pojedine opcije se aktiviraju kombinacijama Windows tastera (Super button u KDE-u) i slova E, T i R čime se prekida sesija, isključuje ili restartuje računar, respektivno,
2. Ctrl+Alt+Shift+Delete prekida sesiju bez upozorenja da će ista biti prekinuta,
3. Ctrl+Alt+Shift+Page Down isključuje računar bez upozorenja,
4. Ctrl+Alt+Shift+Page Up restartuje računar bez upozorenja,
   
5. Ctrl+Alt+Esc pokreće program za zaustavljanje aktivnog procesa (Kill Window opcija). Vrlo korisno kad program "zakuca" (uvek bagoviti Open Office napr.),
6. Ctrl+Alt+L zaključava sesiju,
7. Ctrl+Alt+Insert pokreće dijalog prozor za promenu korisnika/sesije,
8. Ctrl+Esc pokreće Task Manager kojim se mogu pratiti aktivni procesi,
9. Alt+F1 pokreće K meni,
10. Alt+F2 pokreće komande (Run Command prozor),
11. Alt+F3 pokreće opcije aktivnog prozora,
12. Alt+F4 zaustavlja tekući program/prozor,
13. Ctrl+Alt+D prikazuje Desktop (Show Desktop opcija),
14. Alt+Tab omogućava kretanje između prozora,
15. Alt+Shift+Tab omogućava kretanje između prozora, ali unazad,
16. Ctrl+F1-F12 omogućava kretanje između prvih 12 virtuelnih radnih površina, Ctrl+Alt+Shift+F1-F8 kretanje između preostalih 8 virtuelnih radnih površina, pod uslovom da je uključeno svih 20 radnih površina,
17. Ctrl+Alt+strelica na gore (Up) menja tastaturni raspored i pismo (ćirilično, latinično, kinesko i sl.). Ovu prečicu sam ja dodao jer me nervira da pri prelasku sa "srpske" na "englesku" tastaturu klikćem na ikonice zastava u systray-u, i obrnuto,
18. Shift+Delete potpuno briše (Shread) datoteke i direktorijume, tj. ne prebacuje ih u Trash (za razliku od tastera Delete), što je jako opasna prečica, i stoga, jedna od mojih omiljenih :-).
    

Programskih prečica ima mnogo i razlikuju se od programa do programa, tako da ih neću pominjati u ovom tekstu, već u okviru tekstova o pojedinim programima koje budem opisivao... Samo da napomenem da Ctrl+Q isključuje svaki KDE/Qt program...
Sve prečice se mogu menjati, dodavati i brisati iz Control Center-a, u okviru opcije Regional&Accessibility>Keyboard Shortcuts:

Keyboard Shortcuts u okviru taba Command Shortcuts omogućava dodeljivanje tastaturne prečice svakom programu ponaosob, što olakšava pokretanje omiljenih i najčešće korišćenih programa. Ne moram da napominjem da su mogućnosti samo opcije Regional&Accessibility KDE Control Center-a samo vrh veeeliikog ledenog brega...

KDE i skrol miša

Ono što mi se najviše dopada kod KDE menadžera prozora jeste mogućnost prilagođavanja i menjanja istog do granica prepoznatljivosti. Koristeći Superkaramba desktop pomagala (window gadget = widget), i opcije koje nudi Control Centar, moguće je prilagoditi radnu površinu svojim potrebama bez korišćenja nekih programa pisanih za ovu svrhu ( kao Style XP za Windows).
Tako je meni palo na pamet da iskoristim točkić (i srednji prst :-)) svog optičkog miša za pokretanje nekih važnih programa koje ne moram da jurim po K meniju, koji me strašno nervira (svaka čast KDE razvojnom timu što se ratosiljao ovog dosadnog Win klona).
Dakle, treba skočiti do Control Center-a i pokrenuti opcije Desktop>Behavior>Mouse Button Actions. U okviru Mouse Button Actions odabrati Middle button>Custom Menu 1:

Treba obratiti pažnju da pored Custom Menu 1 postoji još nekoliko korisnih opcija (Window List Menu, Desktop Menu, Application Menu, Bookmarks Menu...), tako da točkić miša nije ograničen na samo jednu opciju, što je blago rečeno fenomenalno. No, vratimo se na Custom Menu 1 opciju...

Ovaj meni treba modifikovati po želji opcijom Edit, kojom se pokreće dijalog prozor (Menu Editor):

Opcija New otvara prozor sa spiskom programa. Odabrati programe po želji, sačuvati promene i to je kraj posla. Radi ilustracije, ja sam odabrao: Konsole, Kate, KSnapshot, Control Center i Synaptic, mada spisak programa može biti proizvoljan (nisam proveravao maksimalan mogući broj programa). Sada "srednji klik" miša izgleda ovako:

Na kraju ovog članka bih voleo da najavim manju seriju članaka o "KDE sitnicama koje život znače", i na taj način "iskusnim" linuksašima ovaj blog učinim krajnje dosadnim i trivijalnim... :-)

Instalacija...

Bio sam toliko besposlen da ponovo instaliram Debian, da taj proces snimim, obradim fotke, uploadujem na blogger i dopišem po par reči uz svaku sliku. I eto najdužeg posta u mojoj blogger-skoj karijeri...

Napomena: Debian sa post-ovanih sličica sam instalirao na VirtualBox-u, a host sistem mi je, naravno, Debian 4.0 (Etch)...
Još jedna napomena: Zbog uštede prostora na stranici (već je beskonačno duga) neke etape instalacije tipa "učitavanje, kopiranje" su izostavljene. Sve što je važno za instalaciju predstavljeno je slikom i komentarom... :)
Napomena 3: Minimalni hardverski zahtevi za Debian 4.0 su:

1. Pentium 4, 1GHz
2. 5GB slobodnog prostora na hard disku
3. 64 MB RAM memorije (preporuka je 256 MB)
4. VGA kompatibilna grafička karta

Prva slika pokazuje postupak kojim se, komandom installgui, poziva instaler "grafičkiji" od podrazumevanog. Ja bih pre rekao prijatniji za oko. U svakom slučaju, ova komanda nije obavezna, niti neophodna za instalaciju Debian-a...

Sledeći korak je odabir jezika na kome će se vršiti instalacija. Radi "jednostavnosti", ja sam izabrao Engleski. :)

Izbor države mi je posebno interesantan, jer je Srbija pod "other", pa još jednom "other"...

... zajedno sa jednom jedinom "other" državom - Crnom Gorom. Svaka čast našim političarima, ministrima i administraciji zbog kojih ni jedan normalan građanin sveta ne može da pogodi u kojoj smo sad državi.

Odabir rasporeda simbola na tastaturi je stvar individualnih pottreba. Ja obično biram Engleski, pa posle dodajem srpski (ćirilični i latinični)...

Debian installer detektuje hardver...

...i instalira svoje komponente...

... i vrši autokonfiguraciju mrežne karte, ukoliko postoji internet veza. Ako je u pitanju standalone računar bez interneta, neće biti konfiguracije mrežne karte.

Na ovoj slici se vidi situacija kada je potrebno smisliti hostname, tj. ime računara. Ukoliko je računar na mreži svim ostalim računarima će biti predstavljen ovim imenom (pored IP adrese). Ja sam ostavio "debian", mada može biti bilo kakvo ime od jedne reči ("acme" napr.)...

Ako je računar deo grupe računara i uređaja koji dele iste resurse neke mreže, onda se u polje domain name upisuje koji je to domen. Obično domain name izgleda kao internet adresa example.com (bez www). Ime domena je potrebno u organizacijama koje imaju računarske mreže i tada je potrebno kontaktirati administratora. moj računar nije član nijednog domena, i zato ovo polje ostaje prazno...

Jedina potencijalno opasna etapa u instalaciji bilo kog operativnog sistema je particionisanje, i to samo ako na disku ima podataka. Ako je disk virtuelan ili tek donet iz IT prodavnice nema nikakvih problema, jer se nema šta uništiti... Na slici se vidi virtuelni hard disk IDE1 master (hda) - 8.6 GB VBOX HARDDISK. Na sličan način su predstavljeni i pravi IDE hard diskovi, s tom razlikom što SATA hardovi imaju oznaku sdaX (gde je X broj od 1-16). Disk na slici nije numerisan jer je jedini disk na virtuelnom računaru (piše samo hda). Klik na "Continue"...

Debian instaler upozorava da je ceo disk namenjen particionisanju, i da će, ako dođe do particionisanja prethodna tabela particija biti zamenjena novom. Ova etapa je nepovratna, stoga, ako na disku postoji OS koji treba da preživi instalaciju, odgovor je "No". Ja nemam šta da izbrišem i zato biram "Yes"...

Sledi prikaz novoformirane tabele particija. sledi "Continue"...

Instaler pita da li da kreira novu particiju. Zašto da ne, i klik na "Continue"...
Napomena: Postoje i opcije automatskog particionisanja i prikaza geometrije hard diska. Prva opcija me ne zanima jer znam kako hoću da podelim disk, a za drugu nisam dovoljno stručan.

Sledeća etapa je odvajanje dela diska za prvu particiju. S obzirom da je u pitanju sistemska particija (montirana u / direktorijum), 10 GB na pravom hardu bi bilo i više nego dovoljno za običnog korisnika. Ja sam, bez posebnog razloga odredio da mi prva particija ima 4GB. Sledi "Continue"...

Sledeći korak je definisanje tipa particije, tj. da li je particija primarna ili logička. Treba imati u vidu da na jednom hard disku može biti maksimum 4 primarne particije. Na posebnim particijama koje se zovu extended particije mogu se formirati logičke particije. Extended particije se ponašaju kao primarne ali nisu istovetne njima, jer u sebi sadrže boot sektor logičkih particija (extended partition table). Na taj način je hard disk "prevaren" jer u njegovom master boot record-u nema informacija o logičkim particijama, već samo o primarnim. Ja sam odabrao da mi sistemska particija bude primarna...

... i to na početku slobodnog prostora na disku (može i na kraju, svejedno)...

Particiju sam odabirom opcije "Mount point" montirao na root direktorijum (/) i odredio da bude formatirana ext3 fajl sistemom (opcija "Use as"). Ostale opcije nisam dirao...

Sada je na redu preostali slobodan prostor na disku...
Napomena: Ovako izgleda disk sa zauzetom jednom particijom i tada treba paziti da se postojeća particija ne izbriše.

Kao i u slučaju sistemske particije treba odabrati opciju "Create a new partition" i kliknuti na "Continue"...

S obzirom da ne planiram dva OS-a na istom hard disku odabrao sam da mi i druga particija bude primarna...

... veličine 4GB (moj izbor). Inače, ako se radi o većem hard disku, treba sav preostali prostor, umanjen za swap particiju (max 1GB), dodeliti ovoj particiji. Tu će se nalaziti podaci korisnika računara (/home direktorijum) i važi pravilo - što više to bolje. Particija će biti formirana...

... na početku slobodnog prostora na hard disku...

... formatirana ext3 fajl sistemom i montirana na /home direktorijum...

Ostatak slobodnog prostora...

... veličine približno 600 MB...

... formatiran je kao swap particija. Sistem koristi swap prostor kada mu zafali RAM memorije. Za veličinu swap particije važi nepisano pravilo da bude veličine 1.5xKapacitet RAM memorije, ali ja mislim da to pravilo važi samo za stare računare sa P3 procesorima (i starijim) i maksimum 256MB RAM-a. Na mojoj mašini sa 1GB RAM-a nikada nisam video da je sistem koristio swap particiju. Zato, kada particionišem, za swap odvojim deo diska u opsegu 256MB-1GB...

Potvrda prethodne odluke...

... i, najzad, kraj particionisanja.

Ali pre toga, potvrda formatiranja; poslednja prilika za predomišljanje i spas postojećih podataka. Ostatak instalacije je krajnje trivijalan...

Posle particionisanja hard diska sledi kreiranje šifre za super user-a, administratora sistema, odnosno, root korisnika...

... zatim unos imena i prezimena cenjenog korisnika Debian sistema...

... kao i kreiranje naloga svakodnevnog korisnika, tj. korisnika bez administratorskih privilegija. Na ovaj način se sistem štiti od "nestručnih" i zlonamernih korisnika.

Svakodnevni korisnik sistema ima sopstvenu šifru različitu od root šifre. Nešto kao ključevi od stana, ali bez ključeva od sobe sa alatom... :)

Manje-više nepotrebna slika, ali kad je već tu...

Moguće je u toku instalacije odrediti izvor dodatnih programa za instalaciju koji se nalazi na internetu. Na ovim lokacijama se mogu naći i novije verzije postojećih programa. Iako imam internet, biram "No"...

Ova opcija omogućava učestvovanje u praćenju korišćenja programa na Debian-u. biram "No", jer je u pitanju virtuelna mašina...

Sistem preuzima sa interneta sigurnosne zakrpe i update-ovane pakete bitnih programa. Ako je internet veza spora, ovo može da potraje satima :(. U principu, za ADSL konekcije vreme download-a traje oko 60 min za protok od 256 kb/s, ili oko 30 min (za 512 kb/s). Nije loše popiti kafu i pročitati novine dok traje download...

Nastavak instalacije. No comment...

Konfigurisanje rezolucija X.Org servera. S obzirom da moj monitor ima 17' i odnos ivica 5:4 odabrao sam rezolucije: 800x600, 1024x768 i 1280x1024. U slučaju wide monitora situacija biraju se rezolucije tipa 1440x900...

Sledi instalacija GRUB-a (GRUB = GRand Unified Boot Loader), programčića za podizanje operativnih sistema (jednog ili više njih).

Instaler pita da li da instalira GRUB u MBR (Master Boot Record) hard diska. Pošto je ovo jedini sistem na disku, biram "Yes".

Sam kraj instalacije GRUB-a. Dosadna slika...

Instalacija KDE window menadžera i sam kraj instalacije Debian-a...

Konačno! Kraj instalacije! Potrebno je ukloniti CD iz optičkog uređaja (CD-DVD-ROM i sl.) i restartovati računar...

GRUB na delu. Opcija ispod prve koja je ponuđena, tiče se podizanja sistema u jednokorisničkom režimu rada. Udarac na taster "Enter" ubrzava podizanje sistema...

Ova gomila čudnih slova i brojeva pokazuje koji se servisi podižu sa sistemom i da li je hardver lepo detektovan...

Login ekran. Potrebno je uneti korisničko ime i šifru. Prijavljivanje pod root nalogom nije dozvoljeno pod grafičkim okruženjem u Debian-u...

KPersonalizer (Desktop Settings Wizard) je zgodna alatka za osnovna podešavanja KDE-a. Šteta što je većina distribucija izbacila ovaj programčić...

Eyecandy-O-Meter omogućava podešavanje vizuelnih detalja zavisno od jačine procesora...

Sledi izbor teme. I nije baš neki izbor... :)

Informacija o tome da je u svakom trenutku moguće ponovno korićenje KPersonalizera i Control Centra.

KDE splash-screen...

KTip, program sa korisnim informacijama o KDE-u...

To bi bilo sve što se tiče instalacije KDE Debian-a. Postupak nije naročito težak čak i za Linux novajliju poput mene. Na prvi pogled, sve izgleda lepo i čisto, a uz to i radi. Programi se brzo izvršavaju i nema čekanja na njihov start. Debian izgleda kao idealno mesto za opuštanje i zabavu uz maksimalnu sigurnost i stabilan sistem. A istina je, da za jednog Linux korisnika u M$ svetu zabava tek počinje, pri prvom surfovanju sa Konqueror-om ili pokušajem slušanja mp3 muzike. Tu Debian, gledano na "prvu loptu", podbacuje. Doduše ne više od "svežeg" XP-a... :)