Vicious Sid!

.....

Skoro mi je jedan drugar preko chat-a rekao da koristim praistorijski Linux (misleći na Etch) i da on na svojoj mašini "vozi" tamo neki Sidux, Linux baziran na Debian unstable grani, kodnog imena Sid. Naravno, ja nisam mogao da propustim priliku da vidim "budućnost Debian-a" na delu, pa sam skoknuo do download stranice gore pomenutog distroa.

Prvo što me je obradovalo je podrazumevani kompozitni menadžer prozora koji, gle čuda, nije GNOME, već moj omiljeni - KDE (verzija 3.5.9). Možda moje famozni KDE 4.X, ali radi provereno dobro, što je u krajnjem slučaju najvažnije (bar meni :-)).
Da korišćenje Sidux-a bude jednostavnije i bez mnogo lutanja, razvojni tim se potrudio da na jednoj internet stranici, korisnicima koji znaju šta traže, pruži informacije o tome kako se instaliraju, i gde je moguće naći drajvere za pojedine uredjaje koji poslovično ne rade pod Linux-om. Na ovoj stranici je moguće naći uputstvo za instalaciju eagle usb adsl modema (neki naši internet provajderi ih poklanjaju/daju na koišćenje), ati/nvidia grafičkih karata, wireless karata i sl., kao i spisak riznica za non-free drajvere i softver. Koncizno, nema šta. Ne treba da napominjem da uz sve ovo postoji i sasvim pristojan Wiki i poseban Sidux Manual sajt koji daju detaljne informacije o instalaciji i održavanju Sidux-a...
Posle svega što sam saznao o Sidux-u, nisam mogao da odolim a da ga ne probam. Posle malo čekanja iso fajl veličine 1.4 GB je bio spreman za korišćenje. Pokretanje Live CD-a na Virtual Box-u je prošlo bez problema, a programi sa CD-a su se jako brzo izvršavali, što me je jako obradovalo, jer je korišćenje nekih Live CD-a često mučan posao.
Jedino razočaranje (istina malo, malecno :-)) je Sidux installer koji je, po mom skromnom mišljenju, jako konfuzan, bez obzira što na prvi pogled, sa lepo organizovanim tabovima uliva poverenje. Čak daje i mogućnost instalacije Sidux-a na USB fleš:

Najslabije je uradjen deo koji se tiče particionisanja hard diska jer podrazumeva da korisnici unapred poznaju programe za particionisanje. Korisniku se nudi jedan od programa (gparted, cfdisk i fdisk), koji se pokreću nezavisno od instalera i vrše particionisanje po želji, ali ne vrše odabir mount point-a, već se to radi povratkom u instaler, posle kraće pauze (da bi se isti ponovo pokrenuo). Ne vidim svrhu ovakvih programa za instalaciju sistema, pogotovo na distroima koji ciljaju Linux početnike:

Ni ostale etape instalacije nisu najslavnije rešene. Posebno je komičan sam kraj instalacije koji se potvrđuje sa dugmetom Save config & Next:

Ali, gle čuda, instalacija još ne počinje! Sada će se korisniku ukazati prozor sa neestetski razbacanim dugmićima od kojih na jednom piše Begin Installation:

Zatim sledi instalacija sistema na prethodno (nadamo se pravilno) pripremljen hard disk. Lepa stvar u vezi sa instalacijom je što su najvažnije informacije u vezi sa ovim sistemom date u delu prozora iznad progress bar-a:

Još jedna svetla tačka u vezi sa instalacijom je njena dužina, koja na mašinama sa 512 MB RAM-a ne bi trbalo da prelazi 15 min:

Po restartu računara i uklanjanju diska iz optičkog uređaja sistem je spreman za korišćenje. Prvo što pada u oči pri pokretanju K menija je lepa kolekcija preinstaliranog softvera, pogotovo za konfigurisanje sistema i za instalaciju hardvera. Od "korisničkih programa", već instalirani su Virtual Box, Open Office 2.4, Iceweasel, sve osnovne KDE aplikacije (KMail, Konversation, Kopete, Akgregator, K3B...), Amarok i još gomila drugih, tako da osim Synaptic-a, GIMP-a i još po kojeg programčića, prosečan korisnik nema mnogo šta da dodaje na sistem. Multimedijalne kodeke nije potrebno dodatno instalirati, što je jako lepo znati...

Sve pohvale za artwork, iako je siv (ne volim sivu boju), jako je lep. Takođe, ono malo programa što sam pokrenuo/koristio radi brzo i bez problema. Sve u svemu, Sidux radi mnogo bolje nego što sam očekivao. Brzo i bez "zakucavanja" programa, što je super s obzirom da sa radi o Debian unstable grani. Kako će se sistem dalje ponašati u eksploataciji, ostaje da se vidi. Lično, nisam skeptičan po pitanju kvaliteta ovog distroa i preporučujem ga svim korisnicima Debianoida koji žele novi softver i brzinu u jednom pakovanju... Za kraj teksta lepa fotka prozora za prijavljivanje na sistem:

Kao što rekoh, artwork je odličan...

DebMint

Pre nekoliko meseci, razvojni tim Linux Mint distribucije (bazirana na Ubuntu-u) odlučio je da pokrene projekat Linux Mint-a baziranog na Debian-u (u pitanju je Debian testing). Cilj projekta je da se vidi koliko je Mint baziran na testing verziji Debian-a stabilan, tako da bi u narednom periodu (ako se dobro pokaže ) mogao da zameni Ubuntu kao osnovu za ovaj distro.

Da li se razvojnom timu Ubuntu čini sporim i nestabilnim, ili im se sviđa brzina i stabilnost Debian-a, ostaje otvoreno pitanje. Bez obzira na motive programera Linux Mint-a, neoboriva činjenica je da je tim ponudio Linux entuzijastima alfa verziju (ALPHA 23) ovog distroa u vidu Live CD-a (695 MB), za potrebe testiranja u roku od 6 meseci do godinu dana. Ako sve prođe u najboljem redu, u narednom periodu možemo očekivati Mint baziran na Debian-u, što mene posebno raduje, ne zbog činjenice da ću da se prebacim na Mint (zar pored Lenny-ja koji će izaći u isto vreme :-)?), već zato što ću moći drugarima početnicima da preporučim jedan stabilan i, pre svega, brz distro sa preinstaliranim novim softverom. S obzirom da DebMint (tako ga ja zovem :-) nije ništa drugo do našminkani Debian, sva uputstva sa ovog bloga će moći da se primene na isti.
Naravno, ja nisam mogao a da ne preuzmem Live CD DebMint-a i da ga pokrenem na Virtual Box-u.
Prvi utisci su jako pozitivni. Za ono malo vremena što sam mu posvetio, DebMint se dobro pokazao; brz je na virtuelnoj mašini sa 512 MB, a pokreće se sa imidž fajla, dakle, ne sa optičkog diska. Sve u svemu, čini se da je Mint razvojni tim na dobrom putu da rastućem broju desktop Linux korisnika ponudi odličan distro.
Kao i uvek, slike su nezaoblazni elementi mojih članaka i osnovno obeležje mog bloga, tako da ni ovaj članak nije izuzetak :-) ...




DebMint dolazi sa GNOME grafičkim okruženjem i sa nešto malo programa - napr. od programa za rad sa grafikom samo GIMP, dok se od internet aplikacija izdvajaju Firefox, Thunderbird i Pidgin. U svakom slučaju, distro nije za "kućnu" upotrebu ako je internet veza loša (ili je nema), jer fali dosta programa. Doduše, ja sam uvek voleo distroe kojima "fale" programi, jer hoću sam da instaliram ono što mi treba (šta ću, nisam univerzalni korisnik), tako da je ovo plus od mene za Mint tim. Na slici se vide Tasty Menu (moj omiljeni) i odlični Control Centar.




Preporuka svima koji hoće da probaju ovaj distro je da naprave virtuelnu mašinu iz uputstva iz mog ranijeg članka, s tim da hard disku dodele malo prostora (1GB maksimum), jer im, u suštini, i ne treba, pošto se DebMint ne instalira. Takođe, nije loše dodati što više RAM memorije, jer se Live CD u celini izvršava sa iste.
Na kraju članka, ostaje samo poželim dobrodošlicu "zelenom Debian-u"...

Preface

Budući da sam ljubitelj KDE okruženja, nikada mi se nije dopadala činjenica da većina distribucija (uključujući i Debian) forsira GNOME window menadžer. Ko je imao priliku da instalira Debian DVD, zna da je podrazumevani window menadžer GNOME, i da je, ako se odluči za zvanično izdanje svog omiljenog OS-a, zaglavio sa GNOME okruženjem. Istina, uvek je moguće instalirati KDE pa ukloniti GNOME (ili neki drugi WM), ali to nije baš najelegantnije rešenje za nekoga ko hoće "pure KDE" i na koji će, po potrebi instalirati ono sto želi i što mu, na kraju krajeva, i treba. Ne zalazeći u raspravu koji je window menadžer bolji, niti kritikujući izbor Debian developera, mogu svečano da objavim početak rada na blogu koji se tiče Debian-a pod KDE okruženjem. Da ne dođe do zabune, ne želim da omalovažim GNOME i druge window menadžere, niti da favorizovanjem KDE-a vrbujem nove KDE dronove za ne-znam-kakve svrhe. Jednostavno, KDE je moj lični izbor jer uspeva da zadovolji moje potrebe bolje od ostalih window menadžera. Elem, tema ovog bloga nije self-promoting monolog ili jednosmerni chit-chat, već prenošenje ličnih iskustava sa KDE/Debianom, zainteresovanim čitaocima bloga i pomoć GNU/Linux početnicima, bez obzira koju distribuciju koristili i koji WM "vozili".