Moglo bi i malo brže... :)

Ono što me najviše boli u vezi sa mojim omiljenim internet pretraživačem Firefox-om i paketom programa pod nazivom Open Office jeste njihova sporost pri startovanju. Iako su oba programa sa svojim novim verzijama

doživela velika poboljšanja, i dalje zaostaju za konkurencijom (posebno Open Office). Inspirisan velikom sporošću Open Office-a, odlučio sam da uz pomoć Google-a smanjim svoju napetost prilikom svakog startovanja ovog programa (zaista poražava činjenica da se na računaru nedaleko od mog M$ Word startuje 2003 neuporedivo brže ;)). Rešenje, naravno, postoji i ja ću ga slikovito (po običaju) predstaviti:

Open office

Da bi se dobilo na brzini starovanja Open Office-a, treba odabrati stavku Options iz padajućeg menija opcije linije menija, prigodnog imena Tools. Zatim naći opciju Memory i uneti vrednosti iz zaokruženih polja sa slike:

Nije loše proveriti koju verziju Java-e koristi Open Office. Ako je ponuđeno više verzija odabrati najnoviju...

... i to bi bilo to, što se tiče ubrzavanja Sun-ovog "pužića"... ;)




Firefox

Što se tiče Firefox-a mogućnosti za poboljšavanje i podešavanje "u sitna crevca" (moja omiljena SK rubrika :)) su ograničene samo željama korisnika, kao i upornošću da putem interneta nađe kako se podešava baš ona opcija koja njemu treba.
Pre svega treba umanjiti negativne efekte nadaleko čuvenog memory leak-a mog omiljenog pretraživača. To se radi tako što se u adresnoj liniji upiše about:config, i desnim klikom pokrene kontekstni meni u kojem se bira opcija New>Integer čime se pokreće dijalog prozor u koji treba upisati browser.cache.memory.capacity, a zatim upisati odgovarajuću vrednost. Pošto imam 1GB RAM memorije upisao sam 16384. Ko ima duplo više treba da unese duplo veću vrednost, a korisnici sa upola manje memorije duplo manju. Po obavljenom poslu dobija se nešto slično sadržaju sa slike:

Pošto smo ubrzali Firefox, sledi malo kozmetičkih zahvata koji će omogućiti brže "surfovanje" internetom. Sledeće opcije se odnose na broj zahteva koje pretraživač jednovremeno šalje ka serverima, kao i na vreme čekanja na informacije koje treba da primi. Treba samo proveriti da li su vrednosti podešene na true :

network.http.pipelining

network.http.proxy.pipelining

network.http.pipelining.maxrequests sa vrednosti 4 promeniti u 20 (ne više od 30)

Poslednja opcija ne postoji u Firefoxu pa je treba napisati (desni klik>New>Integer>nglayout.initialpaint.delay) i podesiti na vrednost 0:

Posle restarta talasi za web surf bi trebalo da budu povoljniji... :)
Za cepidlake i perfekcioniste postoji i znatno detaljnije uputstvo za ubrzavanje "lisice"...

Da li je Linux-u potreban antivirus? :)

Svakako da treba, osim ako ne želite da vaš računar bude totalno izolovan, bez interneta i prenosnih medija. U svim ostalim slučajevima, treba imati antivirus, ne zbog infekcije sistema, već zbog moguće zaraze susednih (recimo Windows sistema :P), koji su povezani sa Debian-om.
Kao najbolja rešenja, preporučuju se open source antivirus ClamAV, kao i dobro poznati antivirus zatvorenog koda, Avast. Pošto se ClamAV lako instalira preko paket menadžera, a i dobro mi je poznat, nije mi bio interestantan za opisivanje. O ClamAv antivirusu ću pisati u okviru uporedne analize njega i Avast-a, kada budem "ulovio" par dobrih virusa...

Po preuzimanju .deb paketa sa zvaničnog sajta, potrebno je proći kroz proces registracije, koji nije naporan (gle čuda!) i instalacija može da počne. Program se uredno instalira uz pomoć KPackage programa, i pokreće se sa jednom od dve komande:

$ avast pokreće program iz Konsole
$ avastgui pokreće program u vidu "prozorčića"

E da, pre korišćenja obavezno je unošenje šifre kojom se kompletira proces registracije... Posle registracije sledi ažuriranje baze podataka, koje može da potraje, zavisno od brzine internet veze:



Po ažuriranju, sledi skeniranje potencijalno "opasnih" direktorijuma:




Iako se program može pokrenuti iz sekcije Utillities u okviru K meni-ja, ja sam ipak kreitrao link (tj. prečicu) do programa na Desktop-u, desnim klikom na radnu površinu i odabirom opcije Link to Application:




I unošenjem komande avastgui u Command polje:

Sa lepo dizajniranom ikonicom na Desktopu, poštedeo sam sebe, najveću Linux lenštinu koju znam, kuckanja komande avastgui u okviru Run Command prozora...
Po skeniranju program ne pravi izveštaj, što se meni ne dopada, pa sam tu opciju uključio i odredio direktorijum u koji će se izveštaji upisivati:




Takođe, podesio sam i opcije za ažuriranje baze podataka, tako da me program pita da li da uradi update kada se dese promene na serveru:

Malo estetike nije na odmet... :)

Odmah po instalaciji Debian Lenny-ja, ljubiteljima estetike odmah upada u oči da se razvojni tim ove distribucije i nije mnogo trudio oko izgleda samog grafičkog okruženja. Najpre upada u oči loš izgled fontova, ikonica i drugih elemenata (kicker izgleda odvratno) KDE okruženja. to, u suštini i nije minus, s obzirom da ja volim malo da izmenim svoju radnu površinu, odgovara mi da je KDE u svom "native" obliku, jer ga lakše podešavam na taj način (ne noram da mislim gde se šta nalazi u "customized" verziji KDE-a). Prethodna rečenica se ne odnosi na rendering fontova, za čiji odvratan izgled nema opravdanja... :) Prosto mi nije jasno šta je tu teško da se malo "našminkaju" fontovi i da krajnji korisnici ne moraju da se smaraju sa komandom:

# dpkg-reconfigure fontconfig-config

Prvo što programčić za konfiguraciju pita jeste koji metod renderinga da koristi. Od ponuđene tri opcije treba odabrati Autohinter...



Zatim se bira rendering subpixel-a. S obzirom da imam LCD monitor, biram opciju Always. Ponosni vlasnici CRT monitora bi trebalo da biraju Automatic...



Sledeća opcija je stvar ličnog izbora, a tiče se izbora između outline i bitmap fontova. Ja sam odabrao uotline fontove, te otuda opcija No za bitmap konkurenciju...




Na kraju, u stilu uzbudljivih video šou programa tipa "pre i posle", prilažem fotke "podrazumevano renderovanih" Debian fontova...



... i malo našminkanih...

Lepši kicker...

Kicker se lako ulepšava menjanjem fotografije koju on koristi, a koja se nalazi na lokaciji /usr/share/apps/kicker/wallpapers/. Prvo se skokne do kde-look.org sajta i izabere se pakovanje pozadina za kicker. Ja sam odabrao Kickers 1.06 pakovanje, raspakovao ga i prekopirao (kao root) u /usr/share/apps/kicker/wallpapers/. Zatim sam desnokliknuo na kicker i odabrao opciju Configure Panel, a zatim Appearance i odabrao fotku po želji. Po odabiru fotke sledi Apply i kicker nije više monotono siv...




Na kde-look.org sajtu se mogu naći i lepe ikonice, teme i dekoracije za prozore, koje vam mogu ulepšati estetski doživljaj radne površine i učiniti je prijatnijom za korišćenje. Ikonice koje (trenutno :)) koristim pripadaju paketu KDE Diamond 2.8 - Debian mod, dok prozore nisam posebno dekorisao - možda i to uradim ako mi pođe za rukom da kompajliram neke teme sa kde-look.org sajta...

Obavezno treba instalirati i gtk-qt-engine paket (iz Synaptic-a napr.), koji se nalazi u zvaničnoj Debian riznici, radi lepše integracije Gtk aplikacija u Qt okruženje...

Što se tiče deljenja štampača...

... za divno čudo, i to mi je pošlo za rukom, tako da sada moji Windows ukućani mogu nesmetano da koriste štampač (famozni HP LaserJet P1006) koji je povezan na Debian Lenny računar. Pošto sam na Etch-u imao problema sa deljenjem štampača, ovaj događaj na Lenny-ju smatram podvigom i korakom napred u integraciji Linux-a u domove običnih korisnika i svetlim primerom "kooperativnosti" (često korišćen termin Novel-a i Windows-a :)) dve različite platforme.
Da bi naši cenjeni sistemi "delili sve na pola" treba se pobrinuti da u smb.conf fajlu (/etc/samba/) stoji nešto nalik ovome:

[printers]
comment = All Printers
browseable = no
path = /var/spool/samba
printable = yes
guest ok = no
read only = yes
create mask = 0700

# Windows clients look for this share name as a source of downloadable
# printer drivers
[print$]
comment = Printer Drivers
path = /var/lib/samba/printers
browseable = yes
read only = yes
guest ok = yes

Naravno, ne treba se doslovce držati ovog sadržaja, jer je smb.conf fajl jako fleksibilan po pitanju konfiguracije, tako da se neke stvari mogu izmeniti/dodati/oduzeti u skladu sa potrebama korisnika. Kućnim korisnicima je ovo sasvim ok... :)

Ono što može da iznervira prosečnog korisnika odličnog Lenny-ja...

... jeste par "sitnih" bug-ova, koji će najverovatnije biti ispravljeni u narednom update-u distroa. Prvi i najčudniji je bug koji se tiče rada numlock LE diode, koja radi inverzno, tj. numerička tastatura je uključena kada dioda ne svetli. Bug je odavno dokumentovan ali, koliko je meni poznato, nema jedinstvenog rešenja za ovu "sitnicu". Problem se može naći pod sledećim "imenima":

1. Bug#493069

2. Bug#482592

3. Bug#475330

Problem nije vezan za specifičan distro (Arch Linux korisnici su primetili isto :)) ili za menadžer prozora (KDE, GNOME, i druge ), a pravi uzrok nije poznat. Ne postoji jednoznačno rešenje za ovaj problem, a ima nekoliko predloga sa raznih foruma (debian.net, gore pomenuti Arch forum i sl.)... Sa

Slučaj Samba...

Problem sa konfigurisanjem samba-e iz Control Center-a je mnogo ozbiljnije prirode ako ste korisnik koji nije baš raspoložen za kuckanje po konfiguracionim fajlovima ili Linux početnik. Problem je prijavljen na Ubuntu Lounchpad sajtu (Bug #276715 ) i vezuje se za bug u okviru starijih samba paketa, a rešava se, kako kažu web izvori (forumi i sl.), instalacijom najnovije verzije samba-e... Pošto imam poverenja u Debian i buduće ispravke koje će uskoro biti raspoložive putem interneta, nisam hteo da instaliram samba-u iz izvornog koda, već sam pribegao dobrom starom prčkanju po smb.conf fajlu (lokacija /etc/samba/) i rešio problem...

Promene u smb.conf fajlu su obeležene crvenom bojom:


#============= Global Settings ==============

[global]

## Browsing/Identification ###

# Change this to the workgroup/NT-domain name your Samba server will part of
workgroup = IME RADNE GRUPE

# server string is the equivalent of the NT Description field
server string = Bilo šta

# Windows Internet Name Serving Support Section:
# WINS Support - Tells the NMBD component of Samba to enable its WINS Server
# wins support = no

# WINS Server - Tells the NMBD components of Samba to be a WINS Client
# Note: Samba can be either a WINS Server, or a WINS Client, but NOT both
; wins server = w.x.y.z

# This will prevent nmbd to search for NetBIOS names through DNS.
dns proxy = no

# What naming service and in what order should we use to resolve host names
# to IP addresses
; name resolve order = lmhosts host wins bcast

#### Networking ####

# The specific set of interfaces / networks to bind to
# This can be either the interface name or an IP address/netmask;
# interface names are normally preferred
; interfaces = 127.0.0.0/8 eth0

# Only bind to the named interfaces and/or networks; you must use the
# 'interfaces' option above to use this.
# It is recommended that you enable this feature if your Samba machine is
# not protected by a firewall or is a firewall itself. However, this
# option cannot handle dynamic or non-broadcast interfaces correctly.
; bind interfaces only = yes



#### Debugging/Accounting ####

# This tells Samba to use a separate log file for each machine
# that connects
log file = /var/log/samba/log.%m

# Cap the size of the individual log files (in KiB).
max log size = 1000

# If you want Samba to only log through syslog then set the following
# parameter to 'yes'.
# syslog only = no

# We want Samba to log a minimum amount of information to syslog. Everything
# should go to /var/log/samba/log.{smbd,nmbd} instead. If you want to log
# through syslog you should set the following parameter to something higher.
syslog = 0

# Do something sensible when Samba crashes: mail the admin a backtrace
panic action = /usr/share/samba/panic-action %d


####### Authentication #######

# "security = user" is always a good idea. This will require a Unix account
# in this server for every user accessing the server. See
# /usr/share/doc/samba-doc/htmldocs/Samba3-HOWTO/ServerType.html
# in the samba-doc package for details.
security = share

# You may wish to use password encryption. See the section on
# 'encrypt passwords' in the smb.conf(5) manpage before enabling.
encrypt passwords = true

# If you are using encrypted passwords, Samba will need to know what
# password database type you are using.
passdb backend = tdbsam

obey pam restrictions = yes

# This boolean parameter controls whether Samba attempts to sync the Unix
# password with the SMB password when the encrypted SMB password in the
# passdb is changed.
unix password sync = yes

# For Unix password sync to work on a Debian GNU/Linux system, the following
# parameters must be set (thanks to Ian Kahan < for
# sending the correct chat script for the passwd program in Debian Sarge).
passwd program = /usr/bin/passwd %u
passwd chat = *Enter\snew\s*\spassword:* %n\n *Retype\snew\s*\spassword:* %n\n *password\supdated\ssuccessfully* .

# This boolean controls whether PAM will be used for password changes
# when requested by an SMB client instead of the program listed in
# 'passwd program'. The default is 'no'.
pam password change = yes

########## Domains ###########

# Is this machine able to authenticate users. Both PDC and BDC
# must have this setting enabled. If you are the BDC you must
# change the 'domain master' setting to no
#
; domain logons = yes
#
# The following setting only takes effect if 'domain logons' is set
# It specifies the location of the user's profile directory
# from the client point of view)
# The following required a [profiles] share to be setup on the
# samba server (see below)
; logon path = \\%N\profiles\%U
# Another common choice is storing the profile in the user's home directory
# (this is Samba's default)
# logon path = \\%N\%U\profile

# The following setting only takes effect if 'domain logons' is set
# It specifies the location of a user's home directory (from the client
# point of view)
; logon drive = H:
# logon home = \\%N\%U

# The following setting only takes effect if 'domain logons' is set
# It specifies the script to run during logon. The script must be stored
# in the [netlogon] share
# NOTE: Must be store in 'DOS' file format convention
; logon script = logon.cmd

# This allows Unix users to be created on the domain controller via the SAMR
# RPC pipe. The example command creates a user account with a disabled Unix
# password; please adapt to your needs
; add user script = /usr/sbin/adduser --quiet --disabled-password --gecos "" %u

# This allows machine accounts to be created on the domain controller via the
# SAMR RPC pipe.
# The following assumes a "machines" group exists on the system
; add machine script = /usr/sbin/useradd -g machines -c "%u machine account" -d /var/lib/samba -s /bin/false %u

# This allows Unix groups to be created on the domain controller via the SAMR
# RPC pipe.
; add group script = /usr/sbin/addgroup --force-badname %g

########## Printing ##########

# If you want to automatically load your printer list rather
# than setting them up individually then you'll need this
load printers = yes

# lpr(ng) printing. You may wish to override the location of the
# printcap file
; printing = bsd
; printcap name = /etc/printcap

# CUPS printing. See also the cupsaddsmb(8) manpage in the
# cupsys-client package.
printing = cups
printcap name = cups

############ Misc ############

# Using the following line enables you to customise your configuration
# on a per machine basis. The %m gets replaced with the netbios name
# of the machine that is connecting
; include = /home/samba/etc/smb.conf.%m

# Most people will find that this option gives better performance.
# See smb.conf(5) and /usr/share/doc/samba-doc/htmldocs/Samba3-HOWTO/speed.html
# for details
# You may want to add the following on a Linux system:
# SO_RCVBUF=8192 SO_SNDBUF=8192
# socket options = TCP_NODELAY

# The following parameter is useful only if you have the linpopup package
# installed. The samba maintainer and the linpopup maintainer are
# working to ease installation and configuration of linpopup and samba.
; message command = /bin/sh -c '/usr/bin/linpopup "%f" "%m" %s; rm %s' &

# Domain Master specifies Samba to be the Domain Master Browser. If this
# machine will be configured as a BDC (a secondary logon server), you
# must set this to 'no'; otherwise, the default behavior is recommended.
# domain master = auto

# Some defaults for winbind (make sure you're not using the ranges
# for something else.)
; idmap uid = 10000-20000
; idmap gid = 10000-20000
; template shell = /bin/bash

# The following was the default behaviour in sarge,
# but samba upstream reverted the default because it might induce
# performance issues in large organizations.
# See Debian bug #368251 for some of the consequences of *not*
# having this setting and smb.conf(5) for details.
; winbind enum groups = yes
; winbind enum users = yes

# Setup usershare options to enable non-root users to share folders
# with the net usershare command.

# Maximum number of usershare. 0 (default) means that usershare is disabled.
; usershare max shares = 100

#======================= Share Definitions =======================

[homes]
comment = Home Directories
browseable = yes

# By default, the home directories are exported read-only. Change the
# next parameter to 'no' if you want to be able to write to them.
read only = yes

# File creation mask is set to 0700 for security reasons. If you want to
# create files with group=rw permissions, set next parameter to 0775.
create mask = 0775

# Directory creation mask is set to 0700 for security reasons. If you want to
# create dirs. with group=rw permissions, set next parameter to 0775.
directory mask = 0775

# By default, \\server\username shares can be connected to by anyone
# with access to the samba server.
# The following parameter makes sure that only "username" can connect
# to \\server\username
# This might need tweaking when using external authentication schemes
valid users = %S

# Un-comment the following and create the netlogon directory for Domain Logons
# (you need to configure Samba to act as a domain controller too.)
;[netlogon]
; comment = Network Logon Service
; path = /home/samba/netlogon
; guest ok = yes
; read only = yes
; share modes = no

# Un-comment the following and create the profiles directory to store
# users profiles (see the "logon path" option above)
# (you need to configure Samba to act as a domain controller too.)
# The path below should be writable by all users so that their
# profile directory may be created the first time they log on
;[profiles]
; comment = Users profiles
; path = /home/samba/profiles
; guest ok = no
; browseable = no
; create mask = 0600
; directory mask = 0700

[printers]
comment = All Printers
browseable = no
path = /var/spool/samba
printable = yes
guest ok = no
read only = yes
create mask = 0700

# Windows clients look for this share name as a source of downloadable
# printer drivers
[print$]
comment = Printer Drivers
path = /var/lib/samba/printers
browseable = yes
read only = yes
guest ok = yes

[razmena]
path = /home/ime/korisnika/razmena/
guest ok = yes
public = yes
browsable = yes
writable = yes

Promene se tiču "simple file sharing-a", tj. omogućavanje pristupa jednom direktorijumu u okviru /home direktorijuma bez ikakvog korisničkog naloga i šifre, što je prosto idealno za kućne mreže a nikako se ne preporučije za bilo koju firmu (makar imala i samo dva računara... Za to služe naročita podešavanja smb.conf fajla, ali o tome drugi put... ;)

hplip koska... :)

Instalaciju novog sistema prati i dodavanje odgovarajućih drajvera koji nisu isporučeni zajedno sa njim. Posle bezbolne instalacije grafičkih drajvera za moju NVIDIA grafičku kartu (postupak skoro identičan ovom), usledila je instalacija štampača HP LaserJet P1006.

Ma kako pojednostavljena, instalacija štampača na Linux-u neretko prerasta u aktivnosti na koje smo navikli u filmovima tipa "Mission Impossible". Često je nemoguće objasniti kako se potkradu greške prilikom pisanja drajvera za neke sasvim obične uredjaje kao što su štampači, posebno ako iza projekata stoje firme kao što je HP. Naime, iako su drajveri za Hewlett Packard štampače instalirani zajedno sa sistemom (kad se ne radi expert install Lenny-ja ;) ) i štampač uredno prepoznat, štampač ne reaguje na komande za štampanje, tj. ne radi uopšte.
Da ironija bude veća, postoji tri načina za instalaciju HP štampača i nijedan ne daje rezultate, sve dok se ne instalira famozni "plugin za hp štampače". Dakle, bez obzira da li je štampač instaliran na ovaj ili ovaj način, neće se oglasiti dok se ne preuzme famozni plugin sa nekog tamo hp servera. Treći način podrazumeva instalaciju debian prekompajliranih paketa preko Synaptic-a ili nekog paket menadžera...
Dakle, po instalaciji štampača treba pokrenuti program HPLIP Toolbox i kliknuti na sličicu ispod koje piše Install Required Plugin. Do ovog sjajnog otkrića sam došao koristeći čuvene metode:

1. "metodu nabadanja", tj. kliktanja na sve moguće dugmiće i sličice
2. "metodu besomučne reinstalacije drajvera" po principu eliminacije one koja ne donosi rezultate

Na internetu sam našao da i neki korisnici Ubuntu-a imaju sličan problem, čto me je začudilo, jer ako se Debian ne trudi da podešava distro tako da bude "user friendly", Canonical to sigurno čini. Zato mi i nije jasno kako su propustili da testiraju rad jedne od najrasprostranjenijih grupa štampača od jedne od najpoznatijih firmi za proizvodnu istih. Prosto je neverovatno, da i ako je problem uočen a nije rešiv (bar u neko dogledno vreme), niko nije pisao o tome u uputstvima za instalaciju (ni HP, ni Debian a ni Canonical), a problem se lako uočava i još lakše rešava. Drago mi je što sam bar otkrio da štampa na Etch-u nije "sama od sebe proradila"...

Napokon Lenny!

Posle 22 meseca razvoja, silnih testova i pravno-filizofskih nedoumica na Distrowatch-u se pojavila radosna vest za ljubitelje Debian distroa. Lenny se napokon "stabilizovao" i raspoloživ je za download. Ja sam, naravno, požurio da preuzmem KDE verziju i da je nabacim na svoj hard disk, a utisci o "petici" će biti opisani u sledećim člancima... :-)

Iceweasel&KDE

Kada isprobavam neki program, ne bih li video da li mi odgovara, veliku pažnju posvećujem jednostavnosti i intuitivnosti programskog interfejsa. Kad sam pomenuo jednostavnost, moram da naglasim da to ne podrazumeva nedostatak opcija koje program nudi, već njihovo lako korišćenje i pronalaženje u moru padajućih menija (baš ih ne volim) i Settings, Preferences i sličnih menija. Dakle, osiromašiti program za osnovne (ili ne tako neophodne) opcije ne znači da ste dobili jednostavan program, već aplikaciju sa diskutabilnom funkcionalnošću. Zbog gore navedenih činjenica, ja dajem prednost KDE-u u odnosu na druga desktop okruženja.
Problem tipa jednostavnost/osakaćenost u nekim segmentima ima i Iceweasel, koji nema opcije Cancel u okviru opcije Preferences (Edit>Preferences ), što mene neizmerno živcira, jer je ova "sitnica" jako značajna mnogim korisnicima koji često nešto isprobavaju, čak i kad nisu sigurni u ishod događaja. Složićemo se da je u ovom slučaju, jedno kulturno Cancel ili Defaults dugme dobrodošlo. Da bih ilustrovao važnost ovih opcija, zamislimo kada instaleri operativnih sistema i programa ne bi imali Back opciju. Instalacije bi bile baš veseloe i mnogo uzbudljivež...
Ipak, Iceweasel ne bi bio moćan pregledač interneta kad ne bi imao rešenje i za ovaj problem. Zato ga, između ostalog, i koristim. Da bi se dobilo famozno Cancel dugme, treba u adresnoj liniji napisati about:config, pronaći liniju browser.preferences.instantApply i promeniti joj vrednost na false.
Još jedna stvar koja može da nervira je što, bez obzira što je u Control Center-u naglašeno koji je mail klijent podrazumevani (u mom slučaju KMail), Iceweasel neće reagovati ako kliknem na Contact link sa neke internet prezentacije. Jednostavno, ništa se ne desi, što me primorava da sam pokrećem KMail. Da ne bi dolazilo do ovakvih nemilih scena, treba ponovo malo menjati "preferencije". Dakle, otkucati about:config, pa naći linije...

network.protocol-handler.external.mailto      true
network.protocol-handler.app.mailto             kmail 

... i KMail će reagovati ako ga pozovem iz Iceweasel-a...

Još jedna stvar koja me nervira jeste standardi GTK dijalog prozor, tako da sam odlučio i to da promenim. Postoji programčić kgtk koji potpuno menja gtk dijalog prozor u standardni KDE prozor, ali tog programa nema na Debian riznici, pa sam odlučio da se poštedim kompajliranja i sličnih stvari, i iskoristio elegantnije rešenje, koje daje dovoljno funkcionalni dijalog prozor (istina nije čista KDE varijanta). Ponovo treba otkucati about:config i naći liniju ui.allow_platform_file_picker i promeniti joj vrednost u false. Na taj način se dobija dijalog prozor sličan prozoru sa slike:

Postoji veliki broj sitnih podešavanja Iceweasel-a koja mogu olakšati život svakom KDE korisniku, ali ih ja neću opisivati jer nisam imao potrebu da ih koristim tako da ne znam da ih podesim. Kome od cenjenih posetilaca bloga treba još tweak-ova, može da poseti Gentoo Wiki i da se dodatno informiše na ovu temu...

Upoznavajući Picasa-u...

Programi za pregled i osnovne manipulacije slika za Linux nisu ni blizu po kvalitetu mom omiljenom Fast Stone Image Viewer-u za Windows, tako da sam prinuđen da koristim više programa koji mi "manje leže". U svom nastojanju da Gwenview, digiKam, showFoto i slične programe zamenim jednim, odlučio sam da probam program Google Picasa, još jedan proizvog američkog giganta koji nije pisan isključivo za Windows. Takođe, koristim priliku da, u duhu prethodnog članka, promovišem programe koje pišu velike softverske kompanije za korisnoke Linux sistema, jer je to dokaz poštovanja svih korisnika računara bez obzira na OS koji koriste...
Google Picasa 3.0 beta se može preuzeti u vidu .deb paketa koji se lako instalira sa dpkg -r ili uz pomoć KPackage programa. Program se instalira bez problema, i pritom se, u sekciji Graphics K menija smeštaju simpatične ikonice ovog pregledača slika. Kao i u slučaju većine vlasničkih programa, pri prvom pokretanju potrebno je prihvatiti uslove pod kojima je legalno koristiti proizvod i program je spreman za upotrebu:

... ali ne pre nego što nas obavesti da je integrisan u podrazumevani web pretraživač (u mom slučaju Iceweasel).

Pošto sam se složio sa konstatacijom o integraciji pretraživača i Picasa programa, program se pokreće, i stiče se utisak da se može se koristiti. Ali ne pre nego što vam isčita i najmanju fotku sa SVIH MOGUĆIH lokacija na hard disku. I ne pre nego što se ne promeni Flat Folder Structure opcija ne promeni u Folder Tree View, a zati uradi sortiranje foldera po imenu a ne po datumu. Takođe, treba iključiti opcije skeniranja celog hard diska, jer nema nikakvog smisla skenirati sve moguće slike na hardu (ikonice, dugmiće i sl.).

Najviše mi se dopada organizacija glavnog prozora programa. Čini se da je sve što je neophodno za manipulaciju fotografijama na klik miša, bez smaranja sa padajućim menijima. Program sadrži i pretraživač slika sa mogućnošću pretraživanja po raznim kriterijumima U donjem delu ekrana su interesantne opcije slanja slike e-mail-om, upload-a na web album, slanja na blog, štampanja, eksportovanja foto albuma... Sve u svemu praktično, lako i vizuelno dopadljivo.
Bez obzira na sitne zamerke na podrazumevana podešavanja programa, čini se da je Google Picasa dobar program za osnovnu manipulaciju slikama, sa interesantnim opcijama slanja istih na internet, što je sve važniji parametar ocene kvaliteta nekog programa, bez obzira na njegovu namenu. A da li će zadovoljiti oštre kriterijume koje Fast Stone Image Viewer postavlja, ostaje da se vidi...

Jednostavne instalacije

Uvek je lepo kada softverski (a i hardverski) giganti misle i na svoje Linux korisnike i ponude im besplatan softver iz svoje bogate Enterprise ponude. Kompanije Adobe i Google su se potrudile ne samo da ispoštuju Linux korisnike kojih, ruku na srce, ima jako malo gledano iz ekonomskog ugla, već im nude korisnički doživljaj sličan onom kod Windows korisnika.
Dakle, korisnik preuzme proizvod sa interneta, otkuca jednostavnu komandu iz konzole (ili pokrene instalacionu skriptu) i u par jednostavih koraka (obično treba odabrati opciju "next" :-)) kompletira celu instalaciju programa. Ova lepa činjenica je i povod za članak o programima Google Earth i Adobe Reader, koji predstavljaju primer ostalim velikim kompanijama kako se postupa sa korisnicima, bez obzira kom tržišnom segmentu pripadali. Kompanija Ahead nudi Nero Linux, ali svoje korisnike primorava da, prilikom preuzimanja probne (!?) verzije programa, daju svoju e-mail adresu, što u mom slučaju ne dolazi u obzir, tako da opis Nero Linux programa otpada...
Takođe, ostoje i programi koji su pisani za Linux od strane softverskih kompanija, ali su to uglavnom programi koji se koriste iz komandnog interpretera (poweriso napr.) ili su pisani samo za Enterprise Linux distribucije, tj. nema kompajliranih paketa za "ostale koji ne plaćaju"...


Google Earth

Da ne trošim više bitova na promo tekstove tamo nekih kompanija, reći ću da se Google Earth može preuzeti sa ove adrese i da se instalira sa:

$ sh GoogleEarthLinux.bin

... što se vidi sa slike...

Skripta, zatim, pokreće lep i jednostavan vizuelno dopadljivi (ne volim da kažem "grafički") instaler, koji kulturno pita za lokaciju na koju progam treba da bude instaliran. Ja sam odabrao podrazumevanu lokaciju u svom /home direktorijumu i odabrao opciju Begin Install...

Posle par trenutaka...

... Google Earth je instaliran i spreman za upotrebu. Ne moram da napominjem da je instaler kreirao i Desktop ikonu, tako da ne moram da se mučim da tražim program po K meniju (mnogo me nervira!!) ili ne daj bože, da ga pokrećem iz Konsole :-)...

Google Earth se jednostavno uklanja pokretanjem (tj. prostim klikom miša) uninstall skripte koja se nalazi u direktorijumu u kojem je program instaliran (u mom slučaju /home/stesha/google-earth)...

Adobe Reader

Program za čitanje .pdf fajlova kompanije Adobe može se preuzeti sa matičnog sajta, tako što se sa ove stranice bira link Different language or operating system, koji vodi na stranicu na kojoj se bira .deb, .rpm, ili neki drugi paket (trenutna verzija je 8.1.2). Zatim se, uz pomoć programa KPackage ili komande dpkg -i .deb paket i instalira. Po prvom pokretanju se prihvata licenca, nakon čega je program spreman za upotrebu...

Adobe Reader se uklanja sasvim jednostavno: komandom dkpg -r ili programom KPackage...

Iako pojedinačni slučajevi, Adobe Reader i Google Earth pokazuju da, ako se programeri malo potrude, Linux i nije tako "težak" za korišćenje, pogotovo u poređenju sa Windos-om. Pre će biti da je neopravdano zapostavljen...

Konzolne konverzije...

Ekspanzija širokopojasnog interneta nam je donela more softwera, filmova, muzike - jednom rečju, gomilu lake i jeftine zabave. Velika šarolikost podataka nam donosi i glavobolje, kada otkrijemo da se mukotrpno sakupljani podaci često ne nalaze u očekivanom "pakovanju".
Prosečan Linux korisnik (tj. moja malenkost :) ) se može zapitati: šta uraditi sa kojekakvim .nrg, .cue, .bin, .daa i sličnim fajlovima u nedostatku nekog GUI programa za konverziju istih u dobri stari .iso format?
Za korisnike novijih verzija Linux-a rešenje većine problema ove vrste je program AcetoneISO, koji nije moguće instalirati pod Debian Etch sistemom zbog nedostatka nekih zavisnosti (fuseiso modul, pre svega). Rešenje problema konverzije nekog fajl formata u .iso koji muči korisnike "starijih distroa", nazire se u vidu malih, zgodnih konzolnih programčića nrg2iso, poweriso i bchunk, koji rade konverzije raznih fajl formata u .iso arhivu...

nrg2iso

Ovaj programčić ("težak" simboličnih 28,7 KB), kako mu ime kaže, konvertuje .nrg fajl format (format mog "omiljenog bloatware-a" Nero Burrning ROM-a) u .iso, veoma prostom sintaksom:

$ nrg2iso neki_fajl.nrg neki_fajl.iso

Sam program se nalazi na zvaničnim Debian riznicama, i može se instalirati iz konzole sa:

# apt-get install nrg2iso

Zatim se .iso fajl lako montira na bilo koju lokaciju aktivnog direktorijumskog stabla (obično /mnt, /media i sl.) komandom mount:

# mount /putanja/do/iso/fajla/fajl.iso /putanja/do/željenog/direktorijuma/

Recimo, da želim da neki_fajl.iso koji se nalazi u Desktop direktorijumu montiram u /media/ISOimage/ direktorijum. Prvo ću pod root nalogom da napravim ISOimage direktorijum u direktorijumu /media:

# mkdir /media/ISOimage

Zatim ću, "nalazeći" se u /home/korisnik direktorijumu, da montiram neki_fajl.iso u novonapravljeni direktorijum ISOimage:

# mount Desktop/neki_fajl.iso /media/ISOimage -o loop

Pod uslovom da se "nalazim" u Desktop direktorijumu (kao i sam .iso fajl) montiranje bi izgledalo malo drugačije:

# mount neki_fajl.iso /media/ISOimage -o loop

Ukoliko ima nekih problema, nije loše proveriti da li je učitan loop modul kernela:

# lsmod | grep loop

Ukoliko nije (što je malo verovatno), treba ga učitati sa:

# modprobe loop


PowerIso

PowerISO, poznat Windows korisncima po svom GUI rešenju za montiranje fajl sistema (jako mračna tema za Win korisnike), za Linux dolazi kao konzolni program, što je za lenčugu poput mene veliki minus. Bez obzira na ovu činjenicu, program se lako koristi i, što je najvažnije, "radi posao". Kad se preuzme sa ove internet lokacije, program se ne instalira, već se, posle raspakivanja, pokreće komandom:

$ tar -zxvf poweriso-1.2.tar.gz



Po raspakivanju arhive, treba preći u direktorijum s programom i pokrenuti program sa komandom:


$ ./poweriso

Za konverziju nekog od podržanih fajl formata (recimo, .daa) koristi se komanda:

$ ./poweriso convert neki_fajl.daa -o neki_fajl.iso -ot

Komanda convert, kako joj ime kaže nalaže programu poweriso da kovertuje neki fajl. Opcija -o služi za definisanje imena izlaznog (.iso) fajla, a opcija -ot za definisanje tipa arhive (.iso/.daa/.bin i sl.).

Spisak komandi se može dobiti za opcijom -?:

$ ./poweriso -?

bchunk

Program bchunk se koristi za konvertovanje .bin/.cue fajl formata u .iso/.cdr. Kao i nrg2iso, bchunk se nalazi u Debian riznicama (verzija 1.2.0-4), pa se može instalirati preko nekog paket menadžera (Synaptic, apt-get, aptitude). Sintaksa programa je jako jednostavna: za konvertovanje .bin/.cue formata u .iso u terminalu treba otkucati:

$ bchunk neki_fajl.bin neki_fajl.iso

I pored nedostatka nekog GUI rešenja, zahvaljujući malim ali korisnim programčićima, ljubitelji stable grane Debian sistema neće ostati uskraćeni za preko potrebne konverzije, što nas u vremenu iščekivanja "stabilnog" Lenny-ja čini manje nestrpljivim... :-)






rkunter&chkrootkit

Korisnici Debian-a (a i drugih Linux distro-a) koji su zainteresovani da sačuvaju svoje računare od rootkit programa će, u najvećem broju slučajeva, pretraživanjem interneta i konsultovanjem odgovarajućih foruma doći do zaključka da su rkhunter i chkrootkit programi koji će izaći u susret njihovim potrebama (govorim o "običnim" korisnicima).
Ovi programi se nalaze na zvaničnim Debian riznicama i mogu se lako preuzeti uz pomoć Synaptic-a/Adept-a, ne napuštajući sigurnost KDE okruženja. Kako se radi o programima koji služe zaštiti sistema od raznih malicioznih programa kreiranih da preuzmu kontrolu nad računarom bez dozvole korisnika istog, nije loše imati najnovije verzije ovakvih programa. Ne treba biti mnogo pametan i zaključiti da se u Debian stable riznicama ne nalaze najnovije verzije ovih programa.
Tada treba preuzeti najnovije .tar.gz pakete i instalirati ih iz terminala, što je nama početnicima neretko jako stresno iskustvo (bezuspešni pokušaji instalacije FF-a 3.0 na Etch me još peku :) ). Ipak, u slučaju ova dva programčića situacija i nije tako strašna...

RKHUNTER

Ovaj programčić za hvatanje "uljeza" u sistemima se može preuzeti sa download stranice Rootkit sajta. Po preuzimanju, arhiva se raspakuje uz pomoć programa Ark (ja više volim PeaZip) ili još lakše iz Konsole:

$ tar -xzvf rkhunter-1.3.2.tar.gz

Treba preći u raspakovani direktorijum rkhunter-1.3.2 komandom cd:

$ cd rkhunter-1.3.2

... a zatim pokrenuti instalacioni script, kada nastaje problem ukoliko niste pročitali README fajl koji dolazi uz rkhunter. Naime, korisnici koji su čitali neko od online uputstava sa raznih blogova biće pomalo iznenađeni kad otkriju da ta uputstva nisu tačna kada je u pitanju 1.3.2 verzija rkhunter-a. Problem je u tome što su uputstva za starije verzije ovog programa, a način instalacije je u međuvremenu promenjen. Dakle, rkhunter se umesto komandom ./installer.sh instalira sa:

# ./installer.sh --layout default --install

Radi ilustracije svega što sam pomenuo daću izlaz komande ./installer.sh:

debian:/home/stesha/Desktop/rkhunter-1.3.2# ./installer.sh

Rootkit Hunter installer 1.2.7

Usage: ./installer.sh

Ordered valid parameters:

--help (-h) : Show this help.

--examples : Show layout examples.

--layout : Choose installation template (mandatory switch).

The templates are:

- default: (FHS compliant),

- /usr,

- /usr/local,

- oldschool: previous version file locations,

- custom: supply your own prefix,

- RPM: for building RPM's. Requires $RPM_BUILD_ROOT.

--striproot : Strip path from custom layout (for package maintainers).

--install : Install according to chosen layout.

--show : Show chosen layout.

--remove : Uninstall according to chosen layout.

--version : Show the installer version.


I izlaz komande kojom sam ja uspeo da instaliram rkhunter, a koja je pomenuta u README fajlu:


debian:/home/stesha/Desktop/rkhunter-1.3.2# ./installer.sh --layout default --install

Checking system for:

Rootkit Hunter installer files: found. OK

Available file retrieval tools:

wget: found. OK

Starting installation/update

Checking PREFIX /usr/local: exists, and is writable. OK

Checking installation directories:

Directory /usr/local/share/doc/rkhunter-1.3.2: creating: OK.

Directory /usr/local/share/man/man8: creating: OK.

Directory /etc: exists, and is writable. OK

Directory /usr/local/bin: exists, and is writable. OK

Directory /usr/local/lib: exists, and is writable. OK

Directory /var/lib: exists, and is writable. OK

Directory /usr/local/lib/rkhunter/scripts: creating: OK.

Directory /var/lib/rkhunter/db: creating: OK.

Directory /var/lib/rkhunter/tmp: exists, and is writable. OK

Directory /var/lib/rkhunter/db/i18n: creating: OK.

Installing check_modules.pl: OK.

Installing check_update.sh: OK.

Installing check_port.pl: OK.

Installing filehashmd5.pl: OK.

Installing filehashsha1.pl: OK.

Installing showfiles.pl: OK.

Installing stat.pl: OK.

Installing readlink.sh: OK.

Installing backdoorports.dat: OK.

Installing mirrors.dat: OK.

Installing os.dat: OK.

Installing programs_bad.dat: OK.

Installing programs_good.dat: OK.

Installing defaulthashes.dat: OK.

Installing md5blacklist.dat: OK.

Installing suspscan.dat: OK.

Installing rkhunter.8: OK.

Installing ACKNOWLEDGMENTS: OK.

Installing CHANGELOG: OK.

Installing FAQ: OK.

Installing LICENSE: OK.

Installing README: OK.

Installing WISHLIST: OK.

Installing language support files: OK.

Installing rkhunter: OK.

Installing rkhunter.conf: OK.

Installation finished.

Što se tiče opcije layout njoj se može dodeliti i neki drugi parametar umesto parametra default, tako da se ovaj program može instalirati i na neku drugu lokaciju u okviru aktivnog direktorijumskog stabla - na primer u /opt direktorijum:

# ./installer.sh --layout custom /opt --install

Ne moram da napominjem da je za instalaciju programa potrebno biti prijavljen na administratorski (root) nalog...

Po instalaciji nije loše obnoviti bazu rootkit programa komandom:

# rkhunter --update

... a zatim i skenirati sistem:

# rkhunter --check

Rkhunter se može i deinstalirati što je čak i dokumentovano u gore navedenom README fajlu. Kažem "čak" jer je nama početnicima čest problem nedostatak uputstva za deinstalaciju/reinstalaciju/upgrade programa u dokumentaciji za kompajliranje, što mi nikada neće biti jasno, ali ne vredi kukati za nečim čega nema. Elem, program se uklanja komandom:

# ./installer.sh --layout default --remove

I to je sve što se tiče rkhunter programčića...

CHKROOTKIT

Što se tiče programa chkrootkit, najnovija verzija je 0.48 i može se preuzeti odavde. Instalacija je jednostavna i svodi se na raspakivanje preuzete arhive, prelazak u direktorijum chkrootkit-0.48 i pokretanje installacione skripte:

# tar -xzfv chkrootkit.tar.gz
# cd chkrootkit-0.48
# make sense

Sistem se, iz direktorijuma koji je formiran nakon raspakivanja (chkrootkit-0.48), skenira komandom:

# ./chkrootkit

U koliko se ne nalazite u dotičnom direktorijumu, potrebno je naznačiti putanju do ovog programa, inače se neće izvršavati. Ukoliko je chkrootkit instaliran sa riznica (verzija 0.47), pokretaće se sa bilo koje lokacije u aktivnom stablu istoimenom komandim:

# chkrootkit

Postoje i načini da se pokretanje ovih programa i njihov update automatizuje, ali o tome drugom prilikom, kada (i ako) budem tako nešto radio, jer ne pišem o onim stvarima koje nisam probao...

Vicious Sid!

.....

Skoro mi je jedan drugar preko chat-a rekao da koristim praistorijski Linux (misleći na Etch) i da on na svojoj mašini "vozi" tamo neki Sidux, Linux baziran na Debian unstable grani, kodnog imena Sid. Naravno, ja nisam mogao da propustim priliku da vidim "budućnost Debian-a" na delu, pa sam skoknuo do download stranice gore pomenutog distroa.

Prvo što me je obradovalo je podrazumevani kompozitni menadžer prozora koji, gle čuda, nije GNOME, već moj omiljeni - KDE (verzija 3.5.9). Možda moje famozni KDE 4.X, ali radi provereno dobro, što je u krajnjem slučaju najvažnije (bar meni :-)).
Da korišćenje Sidux-a bude jednostavnije i bez mnogo lutanja, razvojni tim se potrudio da na jednoj internet stranici, korisnicima koji znaju šta traže, pruži informacije o tome kako se instaliraju, i gde je moguće naći drajvere za pojedine uredjaje koji poslovično ne rade pod Linux-om. Na ovoj stranici je moguće naći uputstvo za instalaciju eagle usb adsl modema (neki naši internet provajderi ih poklanjaju/daju na koišćenje), ati/nvidia grafičkih karata, wireless karata i sl., kao i spisak riznica za non-free drajvere i softver. Koncizno, nema šta. Ne treba da napominjem da uz sve ovo postoji i sasvim pristojan Wiki i poseban Sidux Manual sajt koji daju detaljne informacije o instalaciji i održavanju Sidux-a...
Posle svega što sam saznao o Sidux-u, nisam mogao da odolim a da ga ne probam. Posle malo čekanja iso fajl veličine 1.4 GB je bio spreman za korišćenje. Pokretanje Live CD-a na Virtual Box-u je prošlo bez problema, a programi sa CD-a su se jako brzo izvršavali, što me je jako obradovalo, jer je korišćenje nekih Live CD-a često mučan posao.
Jedino razočaranje (istina malo, malecno :-)) je Sidux installer koji je, po mom skromnom mišljenju, jako konfuzan, bez obzira što na prvi pogled, sa lepo organizovanim tabovima uliva poverenje. Čak daje i mogućnost instalacije Sidux-a na USB fleš:

Najslabije je uradjen deo koji se tiče particionisanja hard diska jer podrazumeva da korisnici unapred poznaju programe za particionisanje. Korisniku se nudi jedan od programa (gparted, cfdisk i fdisk), koji se pokreću nezavisno od instalera i vrše particionisanje po želji, ali ne vrše odabir mount point-a, već se to radi povratkom u instaler, posle kraće pauze (da bi se isti ponovo pokrenuo). Ne vidim svrhu ovakvih programa za instalaciju sistema, pogotovo na distroima koji ciljaju Linux početnike:

Ni ostale etape instalacije nisu najslavnije rešene. Posebno je komičan sam kraj instalacije koji se potvrđuje sa dugmetom Save config & Next:

Ali, gle čuda, instalacija još ne počinje! Sada će se korisniku ukazati prozor sa neestetski razbacanim dugmićima od kojih na jednom piše Begin Installation:

Zatim sledi instalacija sistema na prethodno (nadamo se pravilno) pripremljen hard disk. Lepa stvar u vezi sa instalacijom je što su najvažnije informacije u vezi sa ovim sistemom date u delu prozora iznad progress bar-a:

Još jedna svetla tačka u vezi sa instalacijom je njena dužina, koja na mašinama sa 512 MB RAM-a ne bi trbalo da prelazi 15 min:

Po restartu računara i uklanjanju diska iz optičkog uređaja sistem je spreman za korišćenje. Prvo što pada u oči pri pokretanju K menija je lepa kolekcija preinstaliranog softvera, pogotovo za konfigurisanje sistema i za instalaciju hardvera. Od "korisničkih programa", već instalirani su Virtual Box, Open Office 2.4, Iceweasel, sve osnovne KDE aplikacije (KMail, Konversation, Kopete, Akgregator, K3B...), Amarok i još gomila drugih, tako da osim Synaptic-a, GIMP-a i još po kojeg programčića, prosečan korisnik nema mnogo šta da dodaje na sistem. Multimedijalne kodeke nije potrebno dodatno instalirati, što je jako lepo znati...

Sve pohvale za artwork, iako je siv (ne volim sivu boju), jako je lep. Takođe, ono malo programa što sam pokrenuo/koristio radi brzo i bez problema. Sve u svemu, Sidux radi mnogo bolje nego što sam očekivao. Brzo i bez "zakucavanja" programa, što je super s obzirom da sa radi o Debian unstable grani. Kako će se sistem dalje ponašati u eksploataciji, ostaje da se vidi. Lično, nisam skeptičan po pitanju kvaliteta ovog distroa i preporučujem ga svim korisnicima Debianoida koji žele novi softver i brzinu u jednom pakovanju... Za kraj teksta lepa fotka prozora za prijavljivanje na sistem:

Kao što rekoh, artwork je odličan...