rkunter&chkrootkit

Korisnici Debian-a (a i drugih Linux distro-a) koji su zainteresovani da sačuvaju svoje računare od rootkit programa će, u najvećem broju slučajeva, pretraživanjem interneta i konsultovanjem odgovarajućih foruma doći do zaključka da su rkhunter i chkrootkit programi koji će izaći u susret njihovim potrebama (govorim o "običnim" korisnicima).
Ovi programi se nalaze na zvaničnim Debian riznicama i mogu se lako preuzeti uz pomoć Synaptic-a/Adept-a, ne napuštajući sigurnost KDE okruženja. Kako se radi o programima koji služe zaštiti sistema od raznih malicioznih programa kreiranih da preuzmu kontrolu nad računarom bez dozvole korisnika istog, nije loše imati najnovije verzije ovakvih programa. Ne treba biti mnogo pametan i zaključiti da se u Debian stable riznicama ne nalaze najnovije verzije ovih programa.
Tada treba preuzeti najnovije .tar.gz pakete i instalirati ih iz terminala, što je nama početnicima neretko jako stresno iskustvo (bezuspešni pokušaji instalacije FF-a 3.0 na Etch me još peku :) ). Ipak, u slučaju ova dva programčića situacija i nije tako strašna...

RKHUNTER

Ovaj programčić za hvatanje "uljeza" u sistemima se može preuzeti sa download stranice Rootkit sajta. Po preuzimanju, arhiva se raspakuje uz pomoć programa Ark (ja više volim PeaZip) ili još lakše iz Konsole:

$ tar -xzvf rkhunter-1.3.2.tar.gz

Treba preći u raspakovani direktorijum rkhunter-1.3.2 komandom cd:

$ cd rkhunter-1.3.2

... a zatim pokrenuti instalacioni script, kada nastaje problem ukoliko niste pročitali README fajl koji dolazi uz rkhunter. Naime, korisnici koji su čitali neko od online uputstava sa raznih blogova biće pomalo iznenađeni kad otkriju da ta uputstva nisu tačna kada je u pitanju 1.3.2 verzija rkhunter-a. Problem je u tome što su uputstva za starije verzije ovog programa, a način instalacije je u međuvremenu promenjen. Dakle, rkhunter se umesto komandom ./installer.sh instalira sa:

# ./installer.sh --layout default --install

Radi ilustracije svega što sam pomenuo daću izlaz komande ./installer.sh:

debian:/home/stesha/Desktop/rkhunter-1.3.2# ./installer.sh

Rootkit Hunter installer 1.2.7

Usage: ./installer.sh

Ordered valid parameters:

--help (-h) : Show this help.

--examples : Show layout examples.

--layout : Choose installation template (mandatory switch).

The templates are:

- default: (FHS compliant),

- /usr,

- /usr/local,

- oldschool: previous version file locations,

- custom: supply your own prefix,

- RPM: for building RPM's. Requires $RPM_BUILD_ROOT.

--striproot : Strip path from custom layout (for package maintainers).

--install : Install according to chosen layout.

--show : Show chosen layout.

--remove : Uninstall according to chosen layout.

--version : Show the installer version.


I izlaz komande kojom sam ja uspeo da instaliram rkhunter, a koja je pomenuta u README fajlu:


debian:/home/stesha/Desktop/rkhunter-1.3.2# ./installer.sh --layout default --install

Checking system for:

Rootkit Hunter installer files: found. OK

Available file retrieval tools:

wget: found. OK

Starting installation/update

Checking PREFIX /usr/local: exists, and is writable. OK

Checking installation directories:

Directory /usr/local/share/doc/rkhunter-1.3.2: creating: OK.

Directory /usr/local/share/man/man8: creating: OK.

Directory /etc: exists, and is writable. OK

Directory /usr/local/bin: exists, and is writable. OK

Directory /usr/local/lib: exists, and is writable. OK

Directory /var/lib: exists, and is writable. OK

Directory /usr/local/lib/rkhunter/scripts: creating: OK.

Directory /var/lib/rkhunter/db: creating: OK.

Directory /var/lib/rkhunter/tmp: exists, and is writable. OK

Directory /var/lib/rkhunter/db/i18n: creating: OK.

Installing check_modules.pl: OK.

Installing check_update.sh: OK.

Installing check_port.pl: OK.

Installing filehashmd5.pl: OK.

Installing filehashsha1.pl: OK.

Installing showfiles.pl: OK.

Installing stat.pl: OK.

Installing readlink.sh: OK.

Installing backdoorports.dat: OK.

Installing mirrors.dat: OK.

Installing os.dat: OK.

Installing programs_bad.dat: OK.

Installing programs_good.dat: OK.

Installing defaulthashes.dat: OK.

Installing md5blacklist.dat: OK.

Installing suspscan.dat: OK.

Installing rkhunter.8: OK.

Installing ACKNOWLEDGMENTS: OK.

Installing CHANGELOG: OK.

Installing FAQ: OK.

Installing LICENSE: OK.

Installing README: OK.

Installing WISHLIST: OK.

Installing language support files: OK.

Installing rkhunter: OK.

Installing rkhunter.conf: OK.

Installation finished.

Što se tiče opcije layout njoj se može dodeliti i neki drugi parametar umesto parametra default, tako da se ovaj program može instalirati i na neku drugu lokaciju u okviru aktivnog direktorijumskog stabla - na primer u /opt direktorijum:

# ./installer.sh --layout custom /opt --install

Ne moram da napominjem da je za instalaciju programa potrebno biti prijavljen na administratorski (root) nalog...

Po instalaciji nije loše obnoviti bazu rootkit programa komandom:

# rkhunter --update

... a zatim i skenirati sistem:

# rkhunter --check

Rkhunter se može i deinstalirati što je čak i dokumentovano u gore navedenom README fajlu. Kažem "čak" jer je nama početnicima čest problem nedostatak uputstva za deinstalaciju/reinstalaciju/upgrade programa u dokumentaciji za kompajliranje, što mi nikada neće biti jasno, ali ne vredi kukati za nečim čega nema. Elem, program se uklanja komandom:

# ./installer.sh --layout default --remove

I to je sve što se tiče rkhunter programčića...

CHKROOTKIT

Što se tiče programa chkrootkit, najnovija verzija je 0.48 i može se preuzeti odavde. Instalacija je jednostavna i svodi se na raspakivanje preuzete arhive, prelazak u direktorijum chkrootkit-0.48 i pokretanje installacione skripte:

# tar -xzfv chkrootkit.tar.gz
# cd chkrootkit-0.48
# make sense

Sistem se, iz direktorijuma koji je formiran nakon raspakivanja (chkrootkit-0.48), skenira komandom:

# ./chkrootkit

U koliko se ne nalazite u dotičnom direktorijumu, potrebno je naznačiti putanju do ovog programa, inače se neće izvršavati. Ukoliko je chkrootkit instaliran sa riznica (verzija 0.47), pokretaće se sa bilo koje lokacije u aktivnom stablu istoimenom komandim:

# chkrootkit

Postoje i načini da se pokretanje ovih programa i njihov update automatizuje, ali o tome drugom prilikom, kada (i ako) budem tako nešto radio, jer ne pišem o onim stvarima koje nisam probao...

Vicious Sid!

.....

Skoro mi je jedan drugar preko chat-a rekao da koristim praistorijski Linux (misleći na Etch) i da on na svojoj mašini "vozi" tamo neki Sidux, Linux baziran na Debian unstable grani, kodnog imena Sid. Naravno, ja nisam mogao da propustim priliku da vidim "budućnost Debian-a" na delu, pa sam skoknuo do download stranice gore pomenutog distroa.

Prvo što me je obradovalo je podrazumevani kompozitni menadžer prozora koji, gle čuda, nije GNOME, već moj omiljeni - KDE (verzija 3.5.9). Možda moje famozni KDE 4.X, ali radi provereno dobro, što je u krajnjem slučaju najvažnije (bar meni :-)).
Da korišćenje Sidux-a bude jednostavnije i bez mnogo lutanja, razvojni tim se potrudio da na jednoj internet stranici, korisnicima koji znaju šta traže, pruži informacije o tome kako se instaliraju, i gde je moguće naći drajvere za pojedine uredjaje koji poslovično ne rade pod Linux-om. Na ovoj stranici je moguće naći uputstvo za instalaciju eagle usb adsl modema (neki naši internet provajderi ih poklanjaju/daju na koišćenje), ati/nvidia grafičkih karata, wireless karata i sl., kao i spisak riznica za non-free drajvere i softver. Koncizno, nema šta. Ne treba da napominjem da uz sve ovo postoji i sasvim pristojan Wiki i poseban Sidux Manual sajt koji daju detaljne informacije o instalaciji i održavanju Sidux-a...
Posle svega što sam saznao o Sidux-u, nisam mogao da odolim a da ga ne probam. Posle malo čekanja iso fajl veličine 1.4 GB je bio spreman za korišćenje. Pokretanje Live CD-a na Virtual Box-u je prošlo bez problema, a programi sa CD-a su se jako brzo izvršavali, što me je jako obradovalo, jer je korišćenje nekih Live CD-a često mučan posao.
Jedino razočaranje (istina malo, malecno :-)) je Sidux installer koji je, po mom skromnom mišljenju, jako konfuzan, bez obzira što na prvi pogled, sa lepo organizovanim tabovima uliva poverenje. Čak daje i mogućnost instalacije Sidux-a na USB fleš:

Najslabije je uradjen deo koji se tiče particionisanja hard diska jer podrazumeva da korisnici unapred poznaju programe za particionisanje. Korisniku se nudi jedan od programa (gparted, cfdisk i fdisk), koji se pokreću nezavisno od instalera i vrše particionisanje po želji, ali ne vrše odabir mount point-a, već se to radi povratkom u instaler, posle kraće pauze (da bi se isti ponovo pokrenuo). Ne vidim svrhu ovakvih programa za instalaciju sistema, pogotovo na distroima koji ciljaju Linux početnike:

Ni ostale etape instalacije nisu najslavnije rešene. Posebno je komičan sam kraj instalacije koji se potvrđuje sa dugmetom Save config & Next:

Ali, gle čuda, instalacija još ne počinje! Sada će se korisniku ukazati prozor sa neestetski razbacanim dugmićima od kojih na jednom piše Begin Installation:

Zatim sledi instalacija sistema na prethodno (nadamo se pravilno) pripremljen hard disk. Lepa stvar u vezi sa instalacijom je što su najvažnije informacije u vezi sa ovim sistemom date u delu prozora iznad progress bar-a:

Još jedna svetla tačka u vezi sa instalacijom je njena dužina, koja na mašinama sa 512 MB RAM-a ne bi trbalo da prelazi 15 min:

Po restartu računara i uklanjanju diska iz optičkog uređaja sistem je spreman za korišćenje. Prvo što pada u oči pri pokretanju K menija je lepa kolekcija preinstaliranog softvera, pogotovo za konfigurisanje sistema i za instalaciju hardvera. Od "korisničkih programa", već instalirani su Virtual Box, Open Office 2.4, Iceweasel, sve osnovne KDE aplikacije (KMail, Konversation, Kopete, Akgregator, K3B...), Amarok i još gomila drugih, tako da osim Synaptic-a, GIMP-a i još po kojeg programčića, prosečan korisnik nema mnogo šta da dodaje na sistem. Multimedijalne kodeke nije potrebno dodatno instalirati, što je jako lepo znati...

Sve pohvale za artwork, iako je siv (ne volim sivu boju), jako je lep. Takođe, ono malo programa što sam pokrenuo/koristio radi brzo i bez problema. Sve u svemu, Sidux radi mnogo bolje nego što sam očekivao. Brzo i bez "zakucavanja" programa, što je super s obzirom da sa radi o Debian unstable grani. Kako će se sistem dalje ponašati u eksploataciji, ostaje da se vidi. Lično, nisam skeptičan po pitanju kvaliteta ovog distroa i preporučujem ga svim korisnicima Debianoida koji žele novi softver i brzinu u jednom pakovanju... Za kraj teksta lepa fotka prozora za prijavljivanje na sistem:

Kao što rekoh, artwork je odličan...

Moje viđenje KDE radne površine

Kao što sam više puta naglasio, K meni i Windows "prizvuk" KDE radne površine me je uvek živcirao, ali me je mogućnost prilagođavanja radne površine (i mnogih drugih stvari) i opredelila da koristim ovaj kompozitni menadžer prozora. Iznerviran Windows rasporedom elemenata na radnoj površini, dao sam se na posao i počeo preuređenje iste.
Prvi element koji mi je zafalio je neki deo desktopa koji će imati moje omiljene programe "na dohvat kursora", bez obzira da li imam otvoren neki prozor ili je desktop slobodan. Prvo što mi pada na pamet su desktop prečice ka programima, ali to ne rešava problem pokretanja programa kada je radna površina "pokrivena" aktivnim prozorom, a korišćenje K menija se ne računa, jer me isti nervira. Takođe, kxdocker, kooldock, kiba-docker, kičasti i skoro neupotrebljivi Mac OS "docker" klonovi ne dolaze u obzir, jer ne samo što nisu praktični (po mom mišljenju), već su i komplikovani za konfigurisanje (neke je nemoguće podesiti da lepo rade, bar ja nisam uspeo). Najveći minus im je što su bazirani na ideji koja je "pozajmljena" od Apple-a (koji je poznat po "stilu" u IT svetu).
Posle malo razmišljanja, došao sam do zaključka je je moje poimanje lepe/praktične&upotrebljive radne površine jeste radne površina sa dva panela koji su podeljeni po sekcijama :

1. korisnički programi
2. važni i sistemski programi
3. apleti
4. K meni (nužno zlo u KDE<4.x.x)
5. sistemska paleta
   

U odeljku "korisnički programi" se nalaze programi koje korisnik sistema najčešće upotrebljava i njen sadržaj je proizvoljan, s obzirom na veliku varijabilnost korisnika računara.

Odeljak "važni i sistemski programi" treba da sadrži programe koji se pokreću pod administratorskim nalogom ili su u tesnoj vezi sa sistemom (razni programi za očitavanje prostora na disku, temperature, i sl.), i njihov izbor i broj može biti proizvoljan. Ja sam se opredelio za Konsole, Synaptic, KShutdown, KDiskFree i Virtual Box.

"Apleti" je jedan od najzanimljivijih odeljaka jer može, kako mu ime kaže, da sadrži razne desktop "zezalice", sat, vremensku prognozu i druge "sitnice koje desktop znače". Ovde je jedina granica u izboru apleta mašta korisnika...

"K meni i važne lokacije na računaru i mreži" ne treba da objašnjavam. Mislim da je sasvim jasno da bi ovde trebalo da se nalaze prečice do omiljenih mesta na računaru i mreži (što kod mene nije slučaj :-)), kao i nesrećni K meni...

"Sistemska paleta" se analogna systray-u na Windows-u, tj. "ono gde se smeštaju pokrenuti programi" i ima promenljiv sadržaj, zavisno od pokrenutih programa.

Sve ovo sam izveo uz pomoć KDE Panel modula koji se pokreće desnim klikom na kicker (pod uslovom da je "otključan"), i odabirom Add New Panel>Panel:

Po pokretanju KDE Panel modula sledi konfigurisanje novog panela po želji i smeštanje u gornji deo monitora. Sledi dodavanje željenih programa i apleta i nova, funkcionalnija KDE radna površina je tu...
Ne treba da napominjem da ovakav raspored elemenata isključuje potrebu za desktop prečicama tako da su fotografije sa svadbi, krštenja i ispraćaja u potpunosti vidljive, jer nema dosadnih ikonica, što je idealno za nas koji volimo "čistu radnu površinu"... :-)