Pre instalacije Debian-a potrebno je u BIOS-u podesiti opciju podizanja sistema sa CD/DVD-ROM-a, ukoliko ova opcija već nije podešena. Posle restarta racunara pokrenuce se Debian installer. Ja sam izabrao "grafički metod" instalacije, komandom installgui, iako mi nije jasno zašto se tako zove, kad je i tradicionalni instaler dovoljno "grafički".
Svakoj instalaciji (reinstalaciji) sistema prethodi backup podataka (ako ih uopšte ima) sa hard diska na kome se vrši instalacija novog sistema, na drugi hard ili gomilu CD-a i DVD-a. Redovan backup podataka, takođe, nije na odmet.
Ako se na hard disku nalazi Windows koji treba tamo da ostane i posle instalacije Debian-a (dual-boot), preporučuje obavezna defragmentacija particija dotičnog harda. U slučaju da je postojeći sistem Linux ili OSX defragmentacija nije potrebna. Što se tiče dual-boot-a, ja nisam pristalica ovog načina korišćenja računara jer sam često primoran da restarujem računar da bih nešto uradio u drugom sistemu, pa kad se vratim u prvi, shvatim da mi je prethodni sistem potreban na minut. I tako u nedogled. Sa Linux-ima je lakše, oni vide i Windows native i Linux native particije, pa mi podaci nisu "zarobljeni" pod drugim sistemom. Windows ne vidi Linux particije na kojima takođe stoje korisni podaci. Odvajanje zajedničke ntfs particije nije rešenje, jer nije baš preporučljivo pisati po ntfs particijama iz Linux-a.
Najbolje je opredeliti se za jedan sistem, a ostale koristiti preko virtuelne mašine. Nemoguće je napraviti glupost pri instalaciji ili pri korišćenju sistema koji se nalazi na virtuelnoj mašini, a utisak je skoro isti kao i pri radu na pravom računaru (Internet, LAN, USB i sl.). U mom slučaju izbor je pao na Debian GNU/Linux. :)
Svakoj instalaciji (reinstalaciji) sistema prethodi backup podataka (ako ih uopšte ima) sa hard diska na kome se vrši instalacija novog sistema, na drugi hard ili gomilu CD-a i DVD-a. Redovan backup podataka, takođe, nije na odmet.
Ako se na hard disku nalazi Windows koji treba tamo da ostane i posle instalacije Debian-a (dual-boot), preporučuje obavezna defragmentacija particija dotičnog harda. U slučaju da je postojeći sistem Linux ili OSX defragmentacija nije potrebna. Što se tiče dual-boot-a, ja nisam pristalica ovog načina korišćenja računara jer sam često primoran da restarujem računar da bih nešto uradio u drugom sistemu, pa kad se vratim u prvi, shvatim da mi je prethodni sistem potreban na minut. I tako u nedogled. Sa Linux-ima je lakše, oni vide i Windows native i Linux native particije, pa mi podaci nisu "zarobljeni" pod drugim sistemom. Windows ne vidi Linux particije na kojima takođe stoje korisni podaci. Odvajanje zajedničke ntfs particije nije rešenje, jer nije baš preporučljivo pisati po ntfs particijama iz Linux-a.
Najbolje je opredeliti se za jedan sistem, a ostale koristiti preko virtuelne mašine. Nemoguće je napraviti glupost pri instalaciji ili pri korišćenju sistema koji se nalazi na virtuelnoj mašini, a utisak je skoro isti kao i pri radu na pravom računaru (Internet, LAN, USB i sl.). U mom slučaju izbor je pao na Debian GNU/Linux. :)
No comments:
Post a Comment